Šta mi uopšte znamo o zagadjenju? Svašta i ništa.
Znamo:
da pogađa 100% populacije
da štetni gasovi i čestice iz vazduha dospevaju do najsitnijih ćelija svakog organa i prave štetu
koje su to čestice i koji gasovi sa sve hemijskim formulama
da se naziva “nevidljivi ubica”
da je uzrok broj 1 smrtnosti i oboljevanja u svetu, po informacijama Svetske zdravstvene organizacije
da je pojava i pogoršanje velikog broja oboljenja direktno uzrokovano zagađenjem
da u svetu godišnje oko 8 miliona ljudi umre zbog zagađenja vazduha, a u Srbiji 10.000 ljudi
da se broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha udvostručio u poslednjih 5 godina
da zagađenje vazduha nije jedino zagađenje koje treba da nas brine, ali jeste najpodmuklije.
Reklo bi se da znamo mnogo o ovoj temi, ali ne znamo najvažnije – ne osećamo i nismo svesni na koji način i u kolikoj meri zagađen vazduh pravi štetu našim krvnim sudovima, plućima i svim ostalim organima. To su procesi kojima smo izloženi stalno. Takođe, ne znamo kako da izbegnemo udisanje zagađenog vazduha, a posebno ne znamo šta, kako i sa kojim sredstvima treba uraditi, pa da se smanji nivo zagađenosti vazduha.
Aerozagađenje svima nanosi štetu, a hroničnim plućnim bolesnicima pogotovo, jer je odbrambena funkcija pluća kod ovih bolesnika značajno oslabljena. Od otrovnih čestica iz vazduha stradaju svi organi, ali pluća i ostali disajni organi su prvi na udaru.
PM čestice (PM2.5 i PM10) pogađaju naročito gornje disajne puteve i velike disajne puteve i glavni su krivac za razvoj sinuzitisa, bronhitisa, sekreta u nosu, dok gasovi prodiru dublje, dospevaju do najsitnijih ćelija pluća, alveola i dovode do razvoja astme, HOBP i karcinoma. Posebno su opasni sumpor dioksid, koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama, i ozon, koga najviše ima u izduvnim gasovima iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kada se udahne vazduh pun otrovnih čestica i gasova, direktno se pluća oblože tim štetnim sadržajem. Počinju da se brane tako što proizvode veće količine sluzi, što dalje dovodi do suženja disajnih puteva i opstrukcije. Disajni putevi kod asmatičara su već suženi i često upaljeni i ova dodatna količina sluzi može potpuno da zatvori disajne puteve i dovede do teških posledica.
Bitno je naglasiti da je, osim redovnog uzimanja propisane terapije, za jednog asmatičara veoma važno da ispravno diše. Dosta nas, dobrim delom diše na usta. Nos je organ predviđen za disanje i opremljen je finim filterima koji sprečavaju određene količine štetnih materija da prodru u organizam. Usta nisu predviđena za disanje i nemaju tu barijeru, tako da svaki udah na usta direktno sprovodi do pluća sav štetan sadržaj tog udaha.
Održavanje higijene nosa i vežbe disanja su važan preduslov za normalno disanje.
DokTok i Udruženje pacijenata Pobedimo astmu i alergije u okviru kampanje ‘’Pobedimo astmu!’’ svake srede tokom januara održaće besplatna online savetovališta sa pulmolozima Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, gde će pacijenti u razgovoru 1 na 1 imati priliku da reše svoje nedoumice i dobiju odgovore na željena pitanja. Za savetovališta Pobedimo astmu možete se prijaviti brzo i jednostavno u samo nekoliko koraka putem sledećeg linka.
