Jedino rešenje je masovna vakcinacija, ponavljaju stručnjaci. Vakcina ima dovoljno. Stiglo je još 79.560 doza “Fajzer” vakcine. Zato se sve češće pominju mogućnost da vakcina bude obavezna za pojedine profesije i ograničenja za nevakcinisane kakva se primenjuju u pojedinim zemljama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upitao kako da kaže “građaninu vi smete da uđete u šoping mol zato što ste vakcinisani, a vi ne smete da uđete u šoping mol zato što niste”.
Dilemu nema zdravstvena struka. Već nekoliko dana sve glasnije predlaže da Srbija uvede mere koje evropske države već primenjuju. U Austriji na primer u kafiće, teretane, bazene, ili kod frizera mogu samo oni koji ispune jedan od tri uslova.
“Ako vidimo neke skupove da se održavaju u zatvorenom, da su prisutne hiljade ljudi, po meni je krajnje logično da i tu važi isti princip – ili vakcinisani ili preboleo ili testirani. I tu ne vidim nikakvu diskrimaciju. Ja sam pušač, kad uđem unutra oni kažu ovde se puši, ja tu ne pušim. A platio sam porez, akcizu, sve legalno. Legalno je da se puši, ali nije u redu da pušiš tu, jer drugi ljudi udišu dim. Takav je zakon donet. Ja to poštujem”, ističe Milanko Šekler, virusolog Veterinarskog instituta u Kraljevu.
Prema Zakonu o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti uvođenje takvih mera je, kažu upućeni, moguće. Prema istom propisu, u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti ministar zdravlja može i da naredi obaveznu ili preporučenu vanrednu imunizaciju.
“To je moguće na osnovu zakona, ali ponavljam Ustav je taj koji je branič ljudskih prava. Dakle, moglo bi da se uvede, mogao bi naredbu da donese ministar, mogla bi da se propiše obavezna vakcinacija za sve ili određene kategorije građana, ali bi Ustav i dalje ostao nepromenjen. Ustav ne predviđa ograničenja slobode uverenja, ne predviđa obevezu zaštitu zdravlja, već je to pravo. Drugim rečima Ustavni sud, ukoliko bude bio slučaj, sud je taj je taj koji bi rekao zaršnu reč – ova odredba zakona je u skladu sa Ustavom ili ne”, istakao je Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
A otvara se pitanje i da li bi takve odredbe mogle da budu diskriminatorne.
“Tu se ne radi o nekim diskriminatornim merama, već o merama prevencije za širenje virusa. Iako u ovom trenutku Zakon o zabrani diskriminacije ne prepoznaje status vakcinisanog, da bi u tom smislu bila povreda prava, to će se ipak postaviti kao ozbiljno pravno pitanje u budućnosti. Bilo bi sporno da samo vakcinisani mogu da uđu, šta je sa onim ljudima koji imaju pi-si-ar test što je u većini država EU praksa i sa drugima koji iz medicinskih razloga ne mogu da se vakcinišu”, napominje Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Obaveznu vakcinaciju protiv kovida do sada je uvelo desetak zemalja, uglavnom za određene grupe stanovništva.
Izuzetak je Turkmenistan, gde je vakcinacija obavezna za sve punoletne, osim za one koji cepivo ne mogu da prime iz medicinskih razloga.
I Saudijska Arabija ima prilično stroga pravila – svi zaposleni moraju da budu vakcinisani da bi mogli da idu na posao.
Za zdravstvene radnike vakcina protiv kovida obavezna je u Italiji, Francuskoj i Grčkoj.
