Svaki četvrti petnaestogodišnjak probao neku igru na sreću

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ima 1. 028 kartona građana koji se leče od patološkog kockanja. Toj ustanovi mesečno se javi između 15 i 20 novih pacijenata. Zabrinjava, kaže doktorka Milica Repac, što podaci pokazuju da je svaki četvrti učenik prvog razreda srednje škole igrao neku igru na sreću.

Od kazina i kladionice do bolnice, put je našeg sagovornika. Posle 25 godina kockanja odlučio je da potraži stručnu pomoć. Zbog dugova, morao je, kaže, da proda parče zemlje. A sve je počelo naizgled bezazleno, od malih iznosa – samo 100 dinara po tiketu, priseća se, uplaćivao je sa društvom. Imao je tada 14 godina.

“To je trajalo nekih desetak godina i onda se desio porodični problem zbog kojeg sam ja upao, tražio rešenje u kockarnici. U kockarnici sam provodio dosta vremena, krenuo da igram elektronske aparate i postao zavisnik od toga, počeo sam sa većim ulozima gde sam bukvalno dotakao dno. To znači da sam bio zadužen na preko 30, 40.000 evra na kamati, gde sam uzimao od zelenaša novac”, priča sagovornik.

Tanka je linija između ulaska u igre na sreću i nesreće koja nije igra, već surova realnost. Zato ukućani, objašanjavaju stručnjaci, treba da reaguju na prve simptome – kada primete da član porodice ima aplikacije za klađenje na telefonu, opsesivno se kocka, promeni ponašanje, izgubi dotadašnja interesovanja, gubi koncentraciju na poslu ili u školi, upada u dugove ili ima neobjašnjive novčane dobitke.

“Uglavnom se jave posle 10, 15 ili 20 godina kada su već izražene posledice, mi u tretmanu stavljamo akcenat na uključivanje članova porodice. Tretman je grupni, radimo psihoterapiju s njima, i nakon inicijalnog razgovora procenjujemo da li je potrebna eventualno izlolacija u našoj bolnici na neki kraći period”, kaže dr Milica Repac iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Niko nikada ne može biti siguran da su potpuno izlečeni. Borba da se ne vrate kockanju zapravo može da traje doživotno, i to je ona najteža – borba sa sobom.

“Što je mlađi zavisnik češće se vraća u kocku, žargonski rečeno nije dovoljno lupio glavom o zid da bi osetio prave posledice i prosto kad se vrati dugove i nekako ne shvati taj proces odvikavanja kao ozbiljan i lakše se vraća”, kaže Jelena Manojlović iz Centra za lečenje i odvikavanje od kockanja.

Lako je i vratiti se kada je sve isuviše dostupno.

“Kladionice i kockarnice su svuda oko nas, dostupne su i legalizovane. Postoje zakonske regulative koje kažu da ispod 18 godina osoba ne može da uđe u kladionicu, ja bih volela da se pravilnije poštuju te zakonske odrednice jer iz iskustva znam da deca sa 13, 14 godina već da se kockaju”, kaže Jelena Manojlović.

Doktorka Repac ističe i društvenu odgovornost i napominje da se u poslednje vreme javne ličnosti veoma često i na agresivan način u  uključuju u reklamiranje i propagandu koja je u korist igara na sreću.

Koristilo bi, smatraju stručnjaci, deci u školama pričati koliko je kockanje opasno.