Na bolovanju je u prva tri meseca bilo oko 80 hiljada ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da, uprkos pandemiji, koronavirus nije najčešći razlog. Oko trećine su trudnice, ali najviše je onih koji čekaju na operacije koje su zbog kovida odlagane.
Najduže bolovanje u Srbiji trajalo je 113 meseci. Započeto je tokom 2007. godine, a zaključeno krajem marta ove godine. U pitanju je ozbiljno onkološko oboljenje.
Na bolovanja duža od 30 dana, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), najčešće se odlazi zbog povreda, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumora, bolesti sistema krvotoka i duševnih poremećaja.
Nemanja Velikić iz RFZO-a kaže da je 2019. godine na bolovanju bilo oko 119 hiljadu osiguranika.
“Taj broj se povećava 2020. na otprilike 134 hiljade, da bi 2021. godine taj broj bio oko 154 hiljade osiguranika”, navodi Velikić.
Ističe da su za prva tri meseca ove godine oko 80 hiljada ljudi koristili pravo na bolovanje, što je za oko 5,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Skoro 2.400.000 građana je osigurano u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i imaju pravo na bolovanje.
Od ukupnog broja osiguranika koji su trenutno na bolovanju 30 odsto su trudnice.
“Oko 90 odsto oboljenja zbog kojih osiguranici idu na bolovanja su nastala van radnog mesta. Samo sedam odsto je onih koji imaju profesionalna oboljenja, odnosno dijagnoze koje se mogu dovesti u vezu sa oboljenjem na poslu”, kaže Nemanja Velikić iz RFZO-a.
Prosečna dužina bolovanja zbog bolesti čiju naknadu zarade isplaćuje Republički fond do sada bila je 46 dana.
Najduže bolovanje koje još nije zaključano, traje od oktobra 2012. godine, gotovo 10 godina.
