U Golupcu više od 90 kruzera

U Golupcu više od 90 kruzera

Foto: Urban City / B.P.

Broj kruzera koji su pristali u Srbiji, ove godine je za trećinu veći nego prošle. Pored Beograda, gde je pristajalo najviše turista, najčešće su bili ukotvljeni u Novom Sadu, Donjem Milanovcu i Golupcu. Rekordna nautička sezona nameće i obaveze – da se turistima ponudi više sadržaja i bolji uslovi kako bi se zadržali duže i potrošili više.

Dunavom kroz Srbiju, donedavno je oticao novac. Do pre 15 godina pristajalo je manje od 50 kruzera, a ove godine usidreno je 1.533, sa kojih je stupilo više od 200.000 turista.

“Dve bitne stvari su na to uticale – investicije u infrastrukturu i kontinuirana promocija”, rekao je Vuk Perović, v.d. direktora Agencije za upravljanje lukama.

Četvrta evropska prestonica na Dunavu, posle Beča, Bratislave i Budimpešte – Beograd se više ne zaobilazi. Od aprila se iskrcalo više od 100.000 gostiju, a i lepa jesen produžila je nautičku sezonu do decembra.

“Vole da posete različite stvari – od Kalemegdana, donjeg Kalemegdana, podzemnog Beograda, vole da obiđu i Knez, Avalu, poneki od muzeja, u zavisnosti od toga koliko vremena imaju”, navela je Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije.

U Beogradu, turisti sa kruzera ostanu osam sati i ostave nešto više od deset evra. Austrijska prestonica beleži gotovo šest puta više pristajanja i četiri puta veću zaradu.

“Mi još nismo dostigli taj nivo, ali tim sadržajima koje se trudimo da ponudimo turistima, mislimo da ćemo moći da povećamo i potrošnju”, istakla je Marija Labović.

Nizvodno, u Donjem Milanovcu zadrže se tek dva sata. Dovoljno za skromnu kupovinu. Manje od pola sata vožnje udaljen Lepenski vir, za četiri godine udvostručio je broj poseta.

“Donji Milanovac, Lepenski vir, Golubac – njihovo umrežavanje je novi kvalitet, novi turistički proizvod. Na tome treba da radimo da stvaramo nove turističke ponude”, rekla je profesorka Snežana Štetić, predsednica Udruženja turističkih vodiča Srbije.

U Golupcu više od 90 kruzera

Turisti mogu da kupe stolnjake i ručne radove, ali i da uživaju u prirodnim lepotama.

“Mogu da prošetaju nekom od pešačkih staza, da izađu na neki od atrkativnih vidikovaca  Nije tako daleko ni Rajkova pećina ili da se odvezu do Đerdapske klisure”, kazala je Jelena Bujdić Krečković, PR Nacionalnog parka “Đerdap”.

U Golupcu, gde je Dunav najširi, broj pristalih kruzera je od očekivanih 70 dostigao 94. Sledeće godine biće ih za 50 odsto više.

“Ove godine je bio povećan broj posetilaca iz Rusije, bilo je dosta Francuza, Italijana, Španaca, što nije bilo prošle godine”, navela je Iskra Maksimović, direktorka tvrđave “Golubački grad”.

U obilasku Novog Sada i okoline, turisti provedu oko četiri sata. U turističkoj organizaciji su svesni da bi bolja ponuda, prilagođena turistima sa kruzera, čiji je prosek godina iznad 60, trebalo da ih zadrži duže.

“Kada smo mi radili promociju u decembru 2018, mi smo pričali o ponudi za 2021. i 2022. godinu, gde smo insistirali na tome da duži boravak podrazumeva obilazak i okolini Novog Sada, dakle i salaši na bačkoj strani i na sremskoj strani, Fruška gora, manastiri, vinska tura”, rekla je Tihana Putin iz Turističke organizacije Novog Sada.

Foto: Urban City

Povezivanje tvrđava u zajedničku ponudu

Srbija ima veliki broj tvrđava na Dunavu koje mogu da se povežu i naprave zajedničku ponudu.

“Želimo da povežemo svih sedam tvrđava na Dunavu koje mogu da se ponude kao jedan dobar kulurno-istorijski proizvod, ali i prirodne lepote u saradnji sa lokalnim samoupravama i lokalnim turističkim agencijama tako da će to biti jedan novi proizvod koji Srbija može da ponudi”, istakla je Tijana Maljković iz Privredne komore Srbije.

Na gotovo 600 kilometara plovnog puta Dunava od Bezdana do Timoka, za sada je šest međunarodnih putničkih pristaništa.

“Mi ćemo u narednom periodu otvoriti 16 međunarodnih putničkih pristaništa. Trenutno imamo dovoljno kapaciteta da pristaništa prime i usluže sve koji žele da pristanu”, naveo je Vuk Perović, v.d. direktora Agencije za upravljanje lukama.

To će od naredne godine moći i u Sremskim Karlovcima, Zemunu i Ramu kod Velikog Gradišta.

KOMENTARIŠI