PODELI
Foto: Borzywoj

Novembar je mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. SZO procenjuje da 200 miliona ljudi zloupotrebljava ili je zavisno od droge.

U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika, uključujući 24.000 heroinskih. Psihijatar Aleksandar Vujošević iz bolnice za lečenje bolesti zavisnosti upozorava da je dostupnost psihoaktivnih supstanci veoma izražena, što je i jedan od razloga da je više mlađih zavisnika. Ukazuje da ne postoji jasna i bezbedna linija kako neko ne bi postao zavisnik i zato poručuje roditeljima da deci o tome počnu da pričaju pre nego što se zabrinu.

Aleksandar Vujošević upozorava da iz godine u godinu uzimanje psihoaktivnih supstanci postaje sve veći problem. Novembar – mesec protiv zavisnosti, u junu Dan borbe protiv zavisnosti dobre su prilike da se govori o tom problemu, ali tom pričom, smatra, za sada se ne rešava problem.

“Mislim da je ovo dobra prilika, da ovaj mesec bude samo početak svega onoga što možemo da uradimo svako u svom domu. S jedne strane, mi koji se bavimo ovim poslom, s druge strane mediji, društvo, škola i porodica”, navodi psihijatar.

Zato se, naglašava, o tom problemu mora razgovarati konstantno.

Sve više mlađih zavisnika – šta je razlog

U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika od droge, uključujući 24.000 heroinskih zavisnika.

Vujošević ukazuje da je u danas dostupnost psihoaktivnih supstanci veoma izražena i da je to jedan od razloga što je sve više mlađih zavisnika.

S druge strane, dodaje, to su njihovi problemi s kojima nisu spremni ni naučeni da se nose.

“Ima jedna lepa poslovica: mladost se ne obuzdava silom nego strpljenjem i razumevanjem. Moramo da razumemo da uzimanje droga mladi u tim godinama ne doživljavaju na isti način kao mi iz ove perspektive. To naravno nije alibi za njih, ali je alarm koji nam govori da mladima moramo pričati o psihoaktivnim supstancama, alkoholu, kocki i svim drugim zavisnostima”, upozorava psihijatar.

Smatra da nema dovoljno predavanja o toj temi i da to nikada nije dovoljno i da bi edukacija trebalo da postane deo školskog sistema.

Objašnjava da bi mladi ljudi trebalo da se u ranim godinama upoznaju s psihoaktivnim supstancama na način koji je prigodan i da to upoznavanje formira njihovo mišljenje.

“Oni vrlo lako dolaze do tih podataka i vrlo su vešti i selektivno biraju podatke koji im odgovaraju. Zapamte ono što im se dopada, a ono što njima ne čini korist, veoma lako zaborave”, navodi doktor.

Kako rešavati problem

Za početak, navodi Vujošević, mora se poštovati zakon da mladi ne mogu da piju alkohol u lokalima gde nije dozvoljeno.

“Ne postoji jedna jasna i bezbedna linija kako neko ne bi postao zavisnik, ali ono što sva istraživanja pokazuju, znamo da upotreba alkohola i droga u što mlađem uzrastu dovode do veće mogućnosti za razvijanje zavisnosti. Ne samo zbog hemijskog dejstva supstanci nego i zbog razvijanja jednog obrasca ponašanja koji mlade pretvara u nezainteresovane ljude”, ukazuje psihijatar.

Ističe da je uvek dobro da se zavisnici jave na lečenje, ali da je taj period jako dug – od sedam do deset godina od prvog konzumiranja psihoaktivnih supstanci. Za to vreme njihovo psihičko zdravlje, a vrlo često i somatsko se veoma naruši, a nekad dolazi i do najgorih ishoda.

Koji su prvi znaci zavisnosti

“Roditeljsko oko je budno i brižno i niko ne voli svoje dete kao roditelj, ali je jasno da i roditelji često greše u mnogim stvarima. Nema jasne linije da li neko uzima neku drogu ili ne, sem kada to već nije jasno”, navodi on.

Zato poručuje roditeljima da svaka promena u ponašanju deteta na bilo koji način treba da ih upozori.

Ako je dete promenilo društvo, ponaša se kako se nije do tada ponašalo, Vujošević misli da je to trenutak kada roditelj treba da se zabrine.

Zato savetuje da roditelj treba deci da počne da priča o tome pre nego što se zabrine.

“Takvo je vreme, dostupnost psihoaktivnih supstanci je velika i mogućnost da se to desi nije mala”, poručuje Vujošević.

KOMENTARIŠI