Posle dve godine zatišja zbog pandemije, poslednjih meseci povećan je broj migranata u našoj zemlji. Od početka godine zvanično ih je registrovano više od 86.000, a situacija je slična i u zemljama regiona. Kakve su projekcije za dalji priliv migranata?
Broj registrovnih migranata u Srbiji se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, kada ih je registrovano oko 43.000. Najveći broj njih dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i iz zemalja severne Afrike.
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za RTS da su kampovi u Srbiji puni.
“Vrlo često ljudi borave i van kampova, u okolinama, u stotinama, pa čak i hiljadama. U Preševu se preko 1.100 ljudi nalazi u kampu, 50 ljudi spava na otvorenom. U Somboru, pak, sa druge strane, negde između 600 i 700 ljudi spava na otvorenom oko kampa, a kamp je popunjen. Slična situacija je i u Subotici, tako da prisustvujemo jednoj teškoj situaciji, koja preti da bude humanitarna kriza ukoliko ne povećamo smeštajne kapacitete”, ukazuje Đurović.
Prema njegovim rečima, kapacitet kampova u Srbiji je 6.000 mesta za letnje uslove. To znači, kaže, da kapaciteti nisu dovoljni.
Govoreći o ruti kojom se kreću izbeglice, Đurović je objasnio da oni i dalje najviše dolaze u Srbiju sa juga, pre svega preko Severne Makedonije, sa teritorije Kosova, iz Bugarske.
“To su glavni načini kako ljudi dolaze do nas i onda migracija ide ili prema Bosni ili prema srpsko-mađarskoj granici gde ljudi masovno pokušavaju u ovom trenutku da granicu i pređu, a takva je situacija bila i od početka godine. Mađarska granica iako je celom dužinom ograđena, iako postoje značajne mađarske snage, i policijska i vojne, koje kontrolišu granicu, je ustvari i najpropusnija granica, što govori o tome da koncept ovakve borbe sa migracijom ne daje rezultate na terenu”, objašnjava Đurović.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da na toj lokaciji ima i nasilja, ali i da mađarske vlasti “guraju” u Srbiju stotine ljudi dnevno koje uhvate u pokušaju prelaska granice.
“To se dešava svakodnevno, pa stvara začepljenje i tešku situaciju na severu naše zemlje”, naglašava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
U Srbiju izbeglice ulaze i ilegalno, mimo graničnih prelaza, a Đurović ukazuje da se to dešava celom dužinom “zelene granice”.
“To znači da koriste svaki mogući način i uz pomoć krijumčara ljudi i njihove navigacije sa obe strane granica, da uđu kod nas. Inače, u stručnom aspektu i kada se govori o kontroli granica, strah čuva granicu najčešće, a vi koliko god da imate i policije i ograda, ne možete da zaustavite ljude jer je toliko teško da kontrolišete fizički celu teritoriju granice na našem jugu da ljudi svakako nađu put”, navodi Đurović.
Jedna od najpropusnijih tačaka je, ukazuje, oko Preševa.
“Tu se koriste urbana naselja da bi se ljudi približili do granice jer su sa obe strane granice sela i gde su razvijene krijumčarske aktivnosti, ali isto tako i u drugim delovima zemlje, zavisno od geografskog terena različite su situacije”, navodi Đurović.
Nedavno potpisanim sporazumom iSrbiji dodeljen grant od 36 miliona evra kao vid pomoći za zbrinjavanje migranata i borbu protiv ilegalnih migracija.
Kao vid dodatne borbe protiv ovog problema, najavljeno je i da će na granicu Srbije i Severne Makedonije biti upućene dodatne snage Fronteksa.
Ne možemo da zaštitimo svoje granice, puštamo indijce, kubance i druge d aulaze bez viza pa se oni švercuju prema EU, pitam se kakva smo mi to država. Zbog migranata će da nam uvedu vize, moja generacija je stajala u redovima ispred ambasada, sada će isto poniženje da dožive i naša deca. Jedino se raduju advokati, prevodioci i osoblje ambasada koji će da zarade na tome.