Kako se 10. decembar svuda u svetu obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava, na ovom mestu probaćemo da sagledamo stanje ljudskih prava u našoj društveno političkoj zajednici, kroz analizu ostvarivanja izbornog prava, kao političkog prava, a koje zajedno sa ostalim Ustavom propisanim političkim pravima predstavlja pravo pojedinca na demokratiju, navodi se u saopštenju za medije Stranke slobode i pravde.
Ustavom Republike Srbije, kao najvišim opštim pravnim aktom države propisano je da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a da je glasanje tajno i lično, dodaje se u saopštenju.
Dakle, Ustav propisuje najpre aktivno biračko pravo, odnosno pravo svakog punoletnog, poslovno sposobnog državljanina Republike Srbije da bira svoje predstavnike. Da bi se neko smatrao punoletnim, poslovno sposobnim državljaninom Republike Srbije logična pretpostavka je da je taj neko živ. Brojne objave koje smo mogli videti pre svega na društvenim mrežama poziva za glasanje preminulim licima, ne ulazeći pritom u to da li je ovde reč o zloupotrebi ili neažurnosti, ukazuju na to da se ostvarenje ovog segmenta izbornog prava ne može smatrati potpunim.
Ustavom je dalje propisano i pasivno biračko pravo, odnosno pravo svakog punoletnog, poslovno sposobnog državljanina Republike Srbije da bude biran. Nemogućnost predstavljanja programa i ideja opozicije na javnom medijskom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, odsustvo svake kritike vlasti, kako od strane opozicije, tako i struke na pomenutim medijima, svakodnevno najgore moguće satanizovanje i blaćenje predstavnika opozicije iznošenjem sudski dokazanih laži i uvreda od strane istih tih medija i predstavnika vlasti, a sve to potpomognuto tabloidima, dokaz su da je Ustavom zajemčeno pasivno biračko pravo samo mrtvo slovo na papiru, jer se lica koja ispunjavaju napred navedene uslove formalno mogu kandidovati na izborima, ali u navedenim okolnostima to svoje pravo suštinski ne mogu svi ostvariti. Sa druge strane građanima se na ovaj način uskraćuje pravo da pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno budu informisani o programima i aktivnostima svih političkih aktera.
Dalje, Ustavom je propisano da je izborno pravo jednako, što znači da svaki birač ima samo jedan glas na jednim izborima i da glas svakog birača ima jednaku vrednost. Praksa da pojedina lica na istim izborima glasaju na više biračkih mesta, kao i promene mesta prebivališta pojedinih lica neposredno pred pre svega lokalne izbore, o čemu svedoče brojne objave nažalost samo na društvenim mrežama, ali i istraživanja nažalost malobrojnih nezavisnih medija ukazuju na kršenje i ovog segmenta izbornog prava.
Izbori su slobodni, što podrazumeva obezbeđivanje slobodnog opredeljenja birača, kao i njihovu zaštitu od svakog uticaja koji bi onemogućavao izražavanje stvarne volje. Ako je danas opšte poznato da je preko 250.000 ljudi u našoj državi ucenjeno i osuđeno na jednoumlje i ćutanje ugovorom o privremenim i povremenim poslovima i ugovorom o radu na određeno vreme, da im je osim glasanja za one koji odlučuju o produženju tih istih ugovora nametnuto i aktivno učešće u izbornim kampanjama, da se glas obezbeđuje i obećanjem radnog mesta, obećanjem mesta za dete u vrtiću, obećanjem dodeljivanja javnih nabavki, te poklonima ugroženim kategorijama stanovništva u toku izbornih kampanja, zatim dupli birački spiskovi, kontrola izlaznosti ispred biračkih mesta i slučajevi takozvanog bugarskog voza, jasan su pokazatelj da glas na izborima u brojnim slučajevima ne predstavlja izražavanje stvarne volje birača, te da se izbori kod nas danas ne mogu smatrati slobodnim.
Na kraju, Ustav propisuje da je glasanje tajno i lično. Ako se prisetimo samo jednog snimka sa poslednjih izbora koji se takođe nije mogao videti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde je izvesna gospođa sprovodila ljude do mesta za glasanje, stajala sa njima iza paravana, pokazivala koji broj da zaokruže i nadgledala da li su birači postupili po njenom nalogu, pa čak umesto pojedinih birača lično zaokruživala određeni broj na listiću dok su ti birači stajali pored nje i sve to u prisustvu članova biračkog odbora čija je reakcija izostala, te ako se prisetimo svih onih slika sa društvenih mreža gde su birači morali pored zaokruženog broja na glasačkom listiću na kojem se nalazila vladajuća partija da slikaju svoju ličnu kartu, sve navedeno bi predstavljalo jasan pokazatelj grubog kršenja ustavne odredbe kojom se propisuje da je glasanje tajno i lično.
Ljudska prava predstavljaju granicu koju nijedna državna vlast ne sme da prekorači ukoliko je organizovana na demokratskim načelima, jer bez ljudskih prava nema ni demokratije u jednom društvu. Na ovom mestu pokušali smo da prikažemo stanje ljudskih prava u našoj državi, kroz analizu ostvarivanja samo jednog Ustavom zajemčenog prava.
Smatramo da naše sugrađanke i sugrađani zaslužuju da žive u državi koja je organizovana na demokratskim načelima i samim tim sposobna da obezbedi ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava. Verujući da je blizu dan kada ćemo imati mogućnost da se demokratskim putem izborimo da budemo slobodni ljudi i kada nas relevantne međunarodne institucije neće više prema stanju demokratije svrstavati u hibridne režime, požarevački odbor Stranke slobode i pravde ovom prilikom svim građankama i građanima čestita predstojeći Međunarodni dan ljudskih prava, zaključuje se u saopštenju Stranke slobode i pravde.
