U prvom delu patrole do Crne Gore čitali ste o putu od Požarevca do Zlatibora i upoznali se sa turističkom ponudom i cenama na ovoj planini.
Konačno, došao je trenutak da posle noćenja nastavimo put ka crnogorskom primorju. Ono što je pored odmornog vozača i ispravnog automobila potrebno u narednih 300km je strpljenje. Uskoro počinje spust sa Zlatibora. Ovo je deonica sa dosta krivina. Na mnogim mestima ima tri trake, ali budite oprezni, ima i onih koji nasilnički pretiču, ima i patrola policije. Dalje se prolazi kroz mesto Kokin brod, Zlatarsko jezero, jezero koje je skoro pa potpuno nestalo, jezero kojem smo se divili i pozirali prethodnih godina. Put nastavljamo prema Novoj varoši i Prijepolju. Ovde pazite na ograničenje brzine, radar vreba na nekoliko lokacija, a policija u Prijepolju je svojevremeno važila za najstrožu i onu koja je pisala najveći broj prekršajnih naloga u Srbiji.
Put ka primorju nastavljamo kroz poslednje mesto u Srbiji-Brodarevo, ovde je i poslednja pumpa gde možete natočiti gorivo. Do graničnog prelaza ostalo je još nekoliko kilometara i ovde budite oprezni jer se stene nadvijaju iznad puta, a moguće su i gužve zbog sanacije odrona koja traje više godina. Ovde su radovi i vozi se jednom trakom, saobraćaj je regulisan semaforom, potrebno je dodatno strpljenje.
Podsećamo, možete korisititi i alternativni granični prelaz Jabuka, ali proverom kamera MUP-a kada smo mi prolazili ovuda, veća gužva je bila na tom graničnom prelazu nego na Gostunu. Stižemo i do srpskog Graničnog prelaza gde vlada potpuni haos. Radovi koji su počeli pre korone sada su zarasli u korov, kućice nisu završene, pa policija često mobilnim aparatom za očitavanje ličnih karata i pasoša izlazi van prostorija i moguće je da stoje sa strane suvozača. Umesto da ostanemo na desnoj strani, premeštamo se na levu, a isto je sa onima koji ulaze u Srbiju, pa je ovde dodatna pometnja, kao da prelazimo na engleski režim saobraćaja. Ovde i kamioni čekaju da pređu granicu, pa se stvara dodatna gužva. Savetujemo vam da koristite ličnu kartu na našem i crnogorskom prelazu jer je procedura očitavanja brža. Po završetku procedure sa dokumetnima vraćamo se konačno na desnu stranu puta i vozimo ka GP Dobrakovo.
Ovde se nismo zadržali više od dva minuta. Policija ovde ekspresno radi, sve pohvale. Do Sutomora nam je ostalo još 195 km vožnje.
Put nastavljamo kroz brojna naselja, policije ima na putu i to sa radarom, naravno. Vozimo ka Bijelom polju, korisitimo obilaznicu. Ograničenja u Crnoj Goru su retko 80km/h, a tamo gde jesu to ograničenje traje kratko, smenjuje se 50,60,70. Policija vreba na mestima gde je ograničenje 50km/h na tih nekoliko stotina metara ukoliko ima neko isključenje za neki krš, put i ne vidite da postoji, omiljena poslastica za “pecanje” vozača. Savetujemo vam da ukoliko vaš automobil ima tempomat, na ovoj deonici vozite ručno, jer se opuštanje ne prašta. Prolazimo deonicu Slijepač most koja je odnela mnoge živote, ali je na svu sreću obnovljena prethodnih godina i na mnogim mestima su tri trake.
Vozimo dalje prema Mojkovcu i Kolašinu uz reku Taru. Prolazimo skretanje za Kolašin, ovde nije loše da skrenete i odmorite uz osveženje. Ukoliko nastavljate dalje, pripremite se za skretanje levo, odmah iza krivine ka novom auto-putu i Podgorici. Put pravo vodi takođe ka Podgorici preko Crkvina kanjonom Morače, ali na taj put zaboravite.
Do novog auto-puta vozimo još nekoliko kilometara obnovljenom deonicom, ipak samo uključenje na auto-put poslednjih dana jula kada smo mi prošli ovuda nije bio završen, vozili smo samo na pripremnoj podlozi, ovde je gužva, prašina, budite strpljivi.
Konačno ulazimo na prvi auto-put kroz Crnu Goru. Uzimamo karticu, ovde može doći i do manje kolone, ali postoji i rezervna kućica desno koja se po potrebi odmah aktivira kako se ne bi pravile kolone vozila.
Sve deluje impozantno. Mostovi, tuneli, odmorište pa sve ispočetka i tako 41,5km uz ograničenje od 100km/h. Veći deo puta je nizbordo pa u nekim trenucima morate kočiti automobil zbog ograničenja brzine.
Podsećamo da se na čitavom auto-putu meri i prosečna brzina. Postoje i dva odmorišta koja nemaju nikakvog sadržaja. Skrećemo pažnju i na presretače kojih ima na putu i na tunele jer je i u njima dozvoljeno preticanje.
Na završetku deonice prelazimo most Moračica i plaćamo putarinu 3,5 evra, može i karticom.
Izlazimo sa auto-puta i ulazimo u Podgoricu. Naš savet je da pratite “tranzit” oznake, pojedine navigacije će vas gurati kroz centar. Pratimo table za Bar/Nikšić. Ako idete prema Budvi i ostatku primorja možete pratiti i oznake za Cetinje, taj put je kraći za 7km, ali samo nekoliko minuta brže stižete, pa možete i preko tunela Sozina i onda uz more prema Budvi.
Put nastavljamo prema Skadarskom jezeru i tunelu Sozina narednih tridesetak km.
Putarina iznosi i dalje 2,5 evra. Po izlasku iz tunela “Sozina” dolazimo do poslednje raskrsnice, levo idete prema Petrovcu i Budvi, a desno vas čeka tabla da ulazite u Sutomore. Od Požarevca do Sutomora ima tačno 495 kilometara. Računajte na više od devet sati ukupnog putovanja sa čekanjem na granici i kraćim odmorima koje ćete praviti tokom puta.
Stižemo u Sutomore. Gužva. Parking je veliki problem i dalje. Opšti haos i nervoza. Sutomore je pre dve godine osveženo, sređen je deo šetališta i priznaćemo ipak ima manje “vašara” nego pre.
Glasne muzike ipak ima do 01h i to one loše, najlošije bar po našem ukusu, ali samo iz nekoliko lokala. Cene smeštaja su i dalje niže nego na ostatku primorja. Negde tamo iza brda može se naći i za 5 evra, ali cene po hotelima su od 70 do 150 evra za noć sa doručkom za dve osobe za hotel sa 4 zvezdice. U rangu “all inclusive” ponuda u Turskoj, Bugarskoj, Egiptu, naravno u rangu sa cenom, ne i u ponudi, da se razumemo.
Cene u Sutomoru su na nivou požarevačkih, ima i nižih i viših. Ako ovde odlučite da provedete nekoliko dana ili čak više, vaš novčanik neće mnogo trpeti. Plaža u Sutomoru je krcata, rezervišu se mesta peškirima od ranog jutra, u 9 časova nema igla gde da stane. U pojedinim delovima ovog mesta plaža je široka samo 5-6 metara gde su i najveće gužve.
Ne računajte da voda ovde bude kristalno čista zbog velikog broja kupača. Neočekujte neočekivano. Ovde nema dobrih restorana, ali onih kojih ima mogu da zadovolje što se nas tiče, ponuda je skromna, pa ako je i vaš džep takav, onda možete biti zadovoljni, slikati se za Instagram, Facebook, i pohvaliti prijeteljima, bar onim virtuelnim da ste na moru.
U svakom slučaju ako upoređujemo cene sa Srebrnim jezerom, ovde nećete više potrošiti, osim za put i bićete pored mora, u moru,..
Nastaviće se :: Sledi patrola do Budve ::
