Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, čije usvajanje se očekuje nakon formiranja Skupštine, daće veća ovlašćenja Inspekciji rada.
Novi zakon, ukoliko bude usvojen, omogući će da nadležni zatvore celo gradilište ili objekat. ukoliko procene da na jednom njegovom delu može da bude ugrožen život radnika, što do sada nije bio slučaj.
Dosadašnja praksa, naime, bila je da inspekcija kada primeti nepravilnost, zatvori samo deo gradilišta gde je nepravilnost uočena, a da investitor nastavi sa radovima u drugom delu zgrade, i time dovede u pitanje bezbednost svih angažovanih na gradilištu.
“Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prošao je vladu i čeka se njegovo usvajanje u Skupštini”, kaže za Tanjug direktor Inspektorata za rad Stevan Ðurović.
Zakonska novina, između ostalih, je da ukoliko inspekcija ustanovi bilo koju nepravilnost a da je ugrožen ljudski život, može da donese rešenje o zabrani rada celog objekta u roku od najmanje 3 dana.
To se, prema rečima Ðurovića, ne isplati ni investitoru ni izvođaču radova.
“Do sada je bila praksa da ako se primete nepravilnosti, inspekcija zatvori jedan deo gradilišta, ali drugi nastavlja da radi, što je stvaralo mogucnost da se prekršaj nastavi a ljudi stradaju”, kaže Ðurović.
Kaže da postoji neujednačena sudska praksa u kažnjavanju odgovornih u preduzećima za propuste koji mogu da dovedu do ugrožavanja života zaposlenih.
Od 2003. godine do danas, za direktni doprinos poslodavca ili onoga ko je vlasnik firme da nečiji život bude ugrožen, još nije izrečena ni jedna kaznena mera koja je predviđena zakonom, a to je kazna od 2 do 12 godina zatvora, kaže Ðurović.
Kao i proteklih godina, najviše neprijavljenih radnika je u industriji i građevinarstvu, 60 odsto ukupno zatečenih u radu “na crno”.
U Srbiji danas ima 20.000 građevinskih firmi više nego pre osam godina, i ta delatnost zapošljava najviše radnika, ali upravo tu se beleži najveći broj smrtnostradalih radnika.
U prvih šest meseci smo imali ukupno 17 nastradalih, a prošle godine bilo je 22, sve ukupno, dodaje Ðurović.
“Crna statistika” pokazuje da je najveći broj smrtnih slučajeva ponedeljkom, petkom i subotom, a prosek godina nastaradlih od 45 do 65.
Obzirom na vrele dane, Ðurović kaže da je važno da se poslodavci pirdržavaju pravila i radnicima omoguće, posebno onima koji rade na otvorenom, na sezonskim poslovima i građevini, smenski rad, česte pauze…
Za prvih šest meseci ove godine poslodavci su prekršajno kažnjeni za različite nepravilnosti sa 115.891.215 dinara, što je za 25 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Ðurović objašnjava da je na to smanjenje uticao period zabrane kretanja tokom vanredne situacije zbog korone.
Od početka godine do kraja juna, inspektori rada obavili su ukupno 25.738 inspekcijskih nadzora i poseta kod registrovanih i neregistrovanih preduzeća (od toga 14.424 u oblasti radnih odnosa, 11.142 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 172 nadzora nad neregistrovanim subjektima), što je za 24 odsto manje nego u periodu januar – jun 2019. godine kada je izvršeno 33.789 nadzora.
Na “radu na crno” zatečeno je 2.922 lica što je za 54 posto manje nego nego u šest meseci 2019. godine kada je evidentirano 6.424 neprijavljenih radnika.
Podaci pokazuju da je nakon izlaska inspekcije na teren, 68 odsto tih radnika poslodavac naknadno legalno uposlio.
Podneto je i 1.811 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i 18 krivičnih prijava protiv odgovornih lica.
“Unazad tri godine, svake godine imali smo sve veći broj inspekcijskih nadzora i na osnovu tih nadzora koje smo vršili, trend ukazuje da se u državi Srbiji sve više radi u skladu sa zakonom”, ocenjuje Ðurović.
Navodi da je 2017. godine otkriveno preko 22.000 lica koja su radila na crno, 2018. za 5.000 manje, a 2019. za oko 4.500 manje.
Razlog za ovakav trend Ðurović vidi u pojačanom inspekcijskom nadzoru i to za trećinu.
U prvih šest meseci ove godine bilo je više od 26.000 nadzora, a otkriveno je oko tri hiljade neprijavljenih radnika.
Kaže da se ide ka tome da Srbija dođe do proseka koji važi u razvijenijim evropskim zemljama a to je da se na godišnjem nivou pronađe ne više od tri do pet hiljada radnika “na crno”.