Ministarstvo zaštite životne sredine priprema izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, s ciljem smanjenja industrijskog zagađenja. Javne konsultacije o Nacrtu zakona trajaće do 15. decembra.
Analiza primene ovog zakona, koji je u Srbiji na snazi više od 20 godina, pokazala je ozbiljne propuste u njegovom sprovođenju. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da oko dve trećine najvećih industrijskih zagađivača posluje bez integrisane dozvole, kao i da je kaznena politika prema prekršiocima neadekvatna.
Industrijsko zagađenje ima direktne negativne posledice po zdravlje stanovništva, ali i po ekonomiju. Kako navodi Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta, procene iz Evrope pokazuju da eksterni troškovi industrijskog zagađenja dostižu i do dva odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje. Kada bi se ti parametri primenili na Srbiju, gubici bi iznosili između 1,5 i 2 milijarde evra godišnje.
Integrisana dozvola predstavlja odobrenje koje država izdaje velikim industrijskim postrojenjima ukoliko primenjuju najbolje dostupne tehnologije i ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine. Ona objedinjuje zahteve u oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta, upravljanja otpadom, zaštite od buke i sprečavanja industrijskih udesa.
Iako je zakon više puta menjan, a rokovi produžavani, po važećim propisima sva postrojenja obavezna da poseduju integrisanu dozvolu morala su to da učine najkasnije do 31. decembra 2024. godine. Prema podacima RERI-ja, oko 150 postrojenja taj uslov nije ispunilo.
„Inspekcijski nadzor je ozbiljno zakazao. U 2025. godini sprovedeno je svega 25 inspekcijskih kontrola, i to kod operatera koji već imaju integrisanu dozvolu, dok oni bez dozvole nisu kontrolisani“, izjavio je Mirko Popović iz RERI-ja.
Kao najveći zagađivači prepoznati su termoelektrane, hemijska industrija, veliki rudarski kompleksi, cementare, velike farme i industrijski proizvođači hrane. U analizi je ukazano i na mali broj kontrola, kao i na blage kazne za kršenje propisa.
Pravni savetnik RERI-ja Hristina Vojvodić ističe da je neophodno pojačati nadzor i dosledno primenjivati zakon. „Inspekcija mora da utvrdi nezakonito poslovanje и pokrene postupke pred nadležnim tužilaštvima. U praksi, zabeležen je samo jedan slučaj kažnjavanja zbog rada bez integrisane dozvole — kompanija ‘Srbija Ziđin Koper’ sankcionisana je novčanom kaznom od 250.000 dinara“, navela je Vojvodić.
Nacrt izmena zakona uvodi i jasnije načelo „zagađivač plaća“, prema kojem je privredni subjekt obavezan da snosi troškove sanacije i uklanjanja štete ukoliko svojim poslovanjem ugrozi životnu sredinu. Iako je ovo načelo već deo zakonodavstva, njegova primena u praksi do sada je bila ograničena.
