”Votsap” se već neko vreme bori sa sve većim širenjem lažnih vesti, te se za rešavanje ovog problema potražila stručna pomoć, a kako bi se korisnici zaštitili od dezinformacija.
Istina je da tumačenje vesti zavisi od stepena obrazovanja, te digitalne pismenosti, ali je eliminacija lažnih sadržaja ipak jeftinije rešenje od onoga koje bi uključivalo edukaciju za celokupno internet stanovništvo. Glasine, dezinformacije i prevare pronašle su plodno tle na socijalnim platformama, pa dok se neke uspešno bore protiv ovog fenomena, ”Votsap” poprilično zaostaje. 
U razvijenim zemljama se ova aplikacija uglavnom koristi za razmenjivanje privatnih poruka, ali u zemljama u razvoju ima i druge funkcije, te se koristi i kao društvena mreža. Tako nije neuobičajeno da se korisnici iz ovih područja pridružuju grupama koje imaju i po nekoliko stotina članova.
Broj članova jedne grupe je ograničen na 256 korisnika, ali to ne znači da jedan korisnik ne može da se priključi većem broju grupa koje se bave istom temom. Problem je i u tome što su poruke enkriptovane, pa mogu da ih čitaju samo oni kojima su namenjene, što stvara savršen ambijent za širenje lažnih vesti, budući da niko nema pristup informacijama koje se razmenjuju, pa je samim tim svaka provera nemoguća.
Tako ”Votsap” ne može da moderira poruke, pa je nemoguće da se lažne informacije proveravaju, te brišu. U zemljama u kojima je već prisutna tenzija oko određenih pitanja ovakvo širenje lažnih vesti može da izazove ozbiljne probleme, te su se već dešavali slučajevi u okviru kojih je bila ugrožena bezbednost onih koji su bili predmet lažnih vesti.
”Votsap” ne želi da menja način na koji platforma funkcioniše, te moderiranje poruka neće biti moguće ni ubuduće. Mere koje su već preduzete uključuju banovanje korisnika koji pokazuju sumnjivo ponašanje, te ograničenje broja deljenja nekog linka, a kompanija je sada unajmila i eksperte koji bi trebalo da ispitaju fenomen širenja lažnih vesti, te pronađu alternativne načine za njihovo rešavanje.
Već se došlo do određenih strategija, od kojih su neke edukativne, poput igre Bad News, koja korisnike edukuje o načinima na koje se lažne vesti šire, te ih obučava da prepoznaju dezinformacije, te načine na koje štete društvu.
