Predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda kaže da u brodogradilištima proteklih 30 godina nije napravljen nijedan brod za naše brodare.
Nedavno potonuće samohodnog teretnog broda Titel natovarenog glinom u basenu Luke Beograd, otvorilo je pitanje u kakvom su stanju naši brodovi, budući da je u protekle 4 godine na našim rekama potonulo čak 10 brodova pa smo po toj statistici na neslavnom prvom mestu u Evropi.
Nažalost, o brodogradnji i brodarstvu kao privrednoj grani slabo vodimo računa, pošto se o brodovima čuje, kao sada, u crnim hronikama, kada dođe do nemilih događaja, premda su naše luke po obimu pretovara druge na Dunavu, posle Rumunije, piše portal Dnevnik.
“Pod srpskom zastavom na rekama i kanalima sada plovi oko stotinu brodova. Imamo tri aktivna brodigradilišta: u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, i gotovo 200 firmi koje se bave transportom robe i plovidbom na rekama, od kojih su još dve u državnom vlasništvu. To su Jugoslovernsko rečno brodarstvo i “Ivan Milutinović” u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital”, kaže Vajda za pomenuti medij.
On dodaje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan. Ima brodova koji su napravljeni pre sto godina i još plove jer se na njima svakih deset do 15 godina radi kompletna revitalizacija, što takođe može da bude skupa investicija.
Prema njegovim rečima, u našim brodogradilištima dugo nije napravljen nijedan brod za naše brodare, pa se kao najmlađi smatra jedan koji imamo iz 1991. godine.
“Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan. Zapravo, do tregedija na rekama dolazi baš zbog toga što se pregled ne obavlja adekvatno, olako se daje dozvola za plovidbu i što nedostaje odgovarajuća inspekcijska kontrola”, predočava Vajda.
Brodogradnja i brodarstvo su kod nas, kaže sagovornik Dnevnika, do te mere unazađeni da uopšte nemamo podmladak već na brodovima imamo kadar zaposlen pre dve decenije.
“Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale”, naglašava on.
Lek za izlazak iz te situacije je, navodi, da se rečno brodarstvo obnovi stručnim kadrom, poveća broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj i da nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu pristupi drugačije kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.
“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnjji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke, zaključuje Branislav Vajda.
