PODELI
Foto: Pixabay // ilustracija

Na konkurs za dodelu četiri nacionalne frekvencije, koji je zatvoren u ponedeljak, prijavilo se 14 televizija − N1, Nova S, Hepi, Pink, Vesti, Prva, B92, Kopernikus, UNA, K1, Tanjug, TV2, BK i Kurir, navodi Udruženje novinara Srbije.

Članica Regulatornog tela za elektronske medije Višnja Aranđelović rekla je Udruženju novinara Srbije da je za nju pri odabiru televizija koje će dobiti nacionalnu pokrivenost najbitniji kriterijum kvalitet programa, ali da se vrednuju i ekonomska i tehnička održivost.

Nacionalnu frekvenciju trenutno imaju televizije Prva, Hepi, B92 i Pink, dok je peta frekvencija koja je nekada pripadala televiziji Avala devet godina neraspoređena.

Pravilnikom koji je REM doneo 2014. godine propisano je da su obavezni informativni, dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički sadržaji kao minimum programskih uslova.

Kvalitet programa je, po Ranđelovićevoj, najvažniji ali ne i jedini kriterijum.

“Uz tehničke kriterijume koje televizija mora da zadovolji, sagledava se i njena ekonomska održivost. Što je više dokumentarnih, naučno-obrazovnih, dečjih i kulturno-umetnickih emisija – to je program kvalitetniji, navodi Ranđelovićeva.

Međutim, izveštaj REM-a iz 2020. godine pokazao je da kulturno-umetnički program u potpunosti izostaje na svim komercijalnim televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Razlog za nedostatak takvog programa na mnogim televizijama, Ranđelovićeva vidi u ekonomskim razlozima.

“Nije jeftino snimiti dokumentarnu ili dečju emisiju, a opet taj program nije dovoljno atraktivan za oglašivače. Naravno, to nije izgovor da ih ne bude, jer privatne televizije koje imaju ili će imati dozvolu za nacionalno emitovanje, iako su komercijalne, imaju obavezu da vode računa i o javnom interesu”, rekla je Aranđelovićeva.

Sankcija, kaže članica REM-a, za televizije neće biti, jer je pravilnik koji propisuje kvote za učešće informativnog, dokumentarnog, naučno-obrazovnog, dečjeg i ostalih vrsta programa donet 2014. godine.

Prema rečima Višnje Aranđelović, televizije su dobile dozvolu za nacionalnu pokrivenost pre ovih propisa, te nisu imale obavezu da ih se pridržavaju.

Napominje da na društvenim mrežama vlada zabluda da televizije koje imaju vlasnike u Luksemburgu (N1 i Nova S) ne mogu biti nacionalni emiteri.

Podseća da je ranije već govorila da ukoliko se N1 i Nova S registruju u Srbiji, ne postoje prepreke da učestvuju na konkursu. U međuvremenu, kaže, obe televizije i su to i učinile.

KOMENTARIŠI