U 30 evropskih zemalja koje su članice mreže evropskih policija, među kojima je i naša zemlja, sprovodi se pojačana akcija kontrole u saobraćaju.
Policija će koristiti sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja vozila, dok se na auto-putevima meri i prosečna brzina. A u cilju zaštite bezbednosti pešaka meri se brzina i u zonama pešačkih prelaza. Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije kaže za RTS da je kontrolisano oko 14.000 vozila, od čega je 12.500 vozača napravilo prekršaj.
Cilj akcije je ne da se kažnjavaju vozači, već da se podigne nivo bezbednosti u saobraćaju. Za tri dana nije bilo poginulih u nezgodama.
Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je kontrolisano oko 14.000 vozila, od toga je 12.500 vozača bilo u prekršaju. “Kada je reč o brzini je bilo nešto više od 9.000 prekršaja, od čega je 1.000 bilo prekršaja u prekoračenju brzine u zonama pešačkih prelaza”, kazao je Radenković.
Daleko važnije od broja prekršaja je, ističe, da nismo imali na državnim putevima niti jednu saobraćajnu nezgodu sa poginulim licima.
Prema njegovim rečima, “spid maraton” je specifičan jer svi raspoloživi radarski uređaji, kao i merenje srednje brzine na auto-putevima će biti aktivni.
“Možemo reći sve raspoloživo što imamo. Tako će biti tokom čitavog dana, a akcija traje do ponoći. Apelujem na sve vozače da poštuju saobraćajne propise. Imamo lepo vreme i apel još jednom i na vozače motocikala da i oni poštuju saobraćajne propise”, rekao je Radenković.
Saobraćajna policija, kaže, kontroliše brzinu tokom akcije i na putevima u naselju.
“Značajan deo aktivnosti Saobraćajna policija tokom akcije usmerava na kontrolu brzine u zonama pešačkih prelaza, jer smo imali tokom prošle godine i početkom ove niz saobraćajnih nezgoda gde su pešaci stradali na pečaškom prelazu. To apsolutno ne bi smelo da se dešava, jer je to mesto gde bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena. Za tri dana 1.000 prekršaja prekoračenja brzine u zonama pešačkog prelaza. Prekoračenje brzine je svakako najopasniji prekršaj ne samo kod nas, nego i u Evropi. Najveći broj vozača strada jer nije prilagodio brzinu kretanja uslovima puta i zato što su prekoračili brzinu”, naveo je Radenković.
