Pred početak svake zimske sezone, koji barem zakonski pada 1. novembra, vozači u Srbiji se iznova suočavaju sa istim dilemama, ali i zebnjama – od toga da li i kada treba da montiraju zimske gume na automobil, pa sve do straha da će ih sa prvim mrazevima izdati akumulator.
Od vozača se očekuje da ima bar neka minimalna znanja i svest o tome šta treba da uradi kako bi pripremio svoje vozilo za zimu.
Bez obzira na to što se zakoni o bezbednosti saobraćaja i pravilnici o upotrebi zimskih guma kod nas često menjaju, zdrav razum nam govori da po mrazu i snegu ne treba da vozimo bez odgovarajućih pneumatika, ali i da na temperaturama od 20-ak stepeni nije neophodno da imamo montirane zimske gume.
Šta kaže pravilnik?
Zahvaljujući pravilniku koji je stupio na snagu 2012, a počeo da se primenjuje od 2013. godine, naši vozači dobili su veću slobodu u odlučivanju ali je, sa druge strane, na njima i veća odgovornost.
Na osnovu tog pravilnika, u Srbiji je od 1. novembra, pa do 1. aprila sledeće godine obavezna upotreba sve četiri zimske gume – ali samo ukoliko na kolovozu ima snega, leda ili poledice.
U slučaju da u navednom periodu nema padavina ili leda, dozvoljena je i upotreba pneumatika koji nisu predviđeni za zimu.
Na prvi pogled, ova liberalna odredba ide na ruku vozačima, jer imaju više opcija u opticaju i ne moraju – kao ranije – da 1. novembra obavezno stave zimske gume.
Ipak, da se kao vozač ne biste našli u problemu u narednih 5 meseci, ako nameravate da vozite automobil u zimskom periodu (zakonski od 1. novembra 2018, do 1. aprila 2019. godine), trebalo bi već ovih dana da razmislite i isplanirate kada i gde ćete zameniti gume, odnosno da ih nabavite, ako ih niste kupili neke od prethodnih zima ili ako su vam stare istrošene.
Početak “zimske sezone”, a 20 stepeni u plusu
Kako vremenske prilike često ne vode računa o kalendaru, dešava se da nas sneg iznenadi u oktobru, ili da Novu godinu dočekujemo uz prolećne temperature.
Prognostičari za 1. novembar najavljuju lepo vreme i maksimalne dnevne temperature od oko 20 stepeni. Poštujući savete proizvođača guma i stručnjaka, da zimske gume ne treba koristiti dok se temperatura vazduha ne spusti ispod 7-8 stepeni Celzijusa, mnogi vozači će odložiti zamenu pneumatika do poslednjeg trenutka, kako bi sačuvali zimske gume od preteranog trošenja na nešto višim temperaturama.
Međutim, tako rizikuju da ih iznenadi naglo zahlađenje i snežne padavine, ali i da ih sačekaju gužve kod vulkanizera kada svi odjednom pohrle da montiraju zimske gume.
Osim toga, u prilog preporuci da se već sada zamene letnje gume ide i činjenica da su u periodu koji je pred nama noćne i jutarnje temperature značajno niže od dnevnih i da se u planinskim krajevima zemlje spuštaju i blizu nule. 
Prilikom donošenja odluke kada zameniti letnje gume zimskim treba imati u vidu da letnja guma već na plus osam stepeni Celzijusa gubi svoja svojstva pa slabije prijanja za podlogu što prouzrokuje i lošije vozne karakteristike (duži je zaustavni put).
Ukoliko ipak ne želite da na 20 i više stepeni vozite na zimskim pneumaticima, svakako možete da odložite njihovo montiranje – zakon je tu fleksibilan – ali u tom slučaju se preporučuje da često konsultujete dugoročnu vremensku prognozu, kako vas mraz i sneg ne bi iznenadili.
Takođe imajte na umu da su, kada naglo zahladni i padne prvi sneg, moguće i veće gužve kod vulkanizera, jer će svi oni koji to nisu do tada uradili požuriti da što pre stave zimske gume.
Osim toga, u slučaju da živite u višim planinskim predelima ili se zbog posla i drugih obaveza često vozite putevima kroz brdsko-planinska područja, gde su temperature vazduha znatno niže nego u gradu, verovatno nećete želeti da rizikujete vožnju na letnjim gumama.
Vozači koji imaju rezervni komplet felni na kojima su već montirani zimski pneumatici i “luksuz” da raspolažu garažom ili podrumom gde mogu da ih čuvaju, u boljoj su situaciji, jer praktično mogu da ih zamene i onog trenutka kad počnu da provejavaju prve pahulje.
Dileme oko zamene pneumatika lišeni su oni koji na svojim automobilma imaju gume za sva godišnja doba. Ipak, treba da znaju da su takvi pneumatici kompromisno rešenje i da ne mogu imati potpuno iste karakteristike po snegu i veoma niskim temperaturama kao prave zimske gume.
Šta ako uopšte ne želim ili nemam mogućnosti da kupim i montiram zimske gume?
Aktuelni pravilnik omogućava svima onima koji iz ekonomskih ili bilo kojih drugih razloga nisu u prilici da nabave i montiraju nove zimske gume (namerno kažemo “nove”, jer se kupovina polovnih nikako ne preporučuje), da svoj automobil potpuno legalno koriste tokom zime i sa odgovarajućim letnjim gumama – naravno, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju.
Takođe, postoji i jedan broj vozača koji, možda zbog straha od eventualnog udesa, ne žele da voze svoj automobil tokom snežnih padavina, ali bi ga koristili zimi kada je viša temperatura i suv kolovoz.
I oni zimu mogu da prođu sa letnjim gumama, pod uslovom da poštuju navedene odredbe pravilnika.
Mnogi vozači se žale na to da je kupovina zimskih guma dodatni udar na ionako istanjen budžet prosečnog srpskog vozača. Zaista, za ljude sa najnižim primanjima nije mala stvar izdvojiti odjednom 120-150 evra, koliko košta najjeftiniji set od 4 zimske gume.
Ipak, treba imati u vidu da će vam, u zavisnosti od pređene zimske kilometraže, nove gume trajati više sezona, tako da se ovaj trošak realno raspoređuje na nekoliko godina.
Osim toga, čak i kada biste se zimi vozili na postojećim letnjim pneumaticima, i oni se habaju u tom periodu, pa ćete ranije morati da ih zamenite nego u slučaju da zimi koristiti zimske.
Još jedan trošak koji ne možete da izbegnete je zamena guma kod vulkanizera, uz plaćane cene balansiranja (pod uslovom da nemate i rezervni set felni na kojima se već nalaze montirane zimske gume, i garažu ili podrum gde možete da ih čuvate preko leta).
Ipak, kada se sve sabere, gume predstavljaju relativno mali trošak kada se uzme u obzir da od njih u velikoj meri zavisi vaša i bezbednost vaše porodice u vožnji tokom zime.
Gume nisu jedina zimska tema koja interesuje vozače
Polemike o kupovini i upotrebi zimskih guma često zasene druge takođe važne teme kada je reč o vožnji automobila zimi. Jer, da biste uopšte pokrenuli automobil, potrebno je da imate ispravan akumulator koji vas neće izdati ni kada se temperature vazduha spuste daleko ispod nule.
Baš kao što ni zimske gume ne kupujete pred svaku zimsku sezonu, i akumulator je stavka koju ćete morati da menjate na svakih nekoliko godina, pa ćete trošak od minimalno 35-40 evra, koliko koštaju jeftiniji akumulatori, “rasporediti” na duži period.
Niske zimske temperature mogu biti kobne za starije akumulatore, a oni koji su zreli za zamenu pokazaće to već pri prvim mrazevima, dužim verglanjem ili potpunim otkazivanjem.
Generalno, trebalo bi da ste mirni ako je vaš akumulator još uvek u garantnom roku (obično 2-3 godine), ali ako je stariji poželjno je prekontrolisati ga u servisu uoči zime i po potrebi zameniti.
Ako automobil ne nameravate da koristite u dužem periodu, izvadite akumulator i dopunite ga pre sledeće upotrebe. U slučaju veoma dugog mirovanja, najbolje je akumulator dopunjavati jednom mesečno.
Antifriz
Još jedna veoma bitna stavka koji treba da prekontrolišete na vašem automobilu uoči zime i pojave mrazeva, jeste rashladna tečnost.
Leti vam je bilo dovoljno samo da letimično bacite pogled ispod haube i uverite se da je nivo ove tečnosti u prelivnom sudu između oznaka “min” i “max”, ali tokom zime je od vitalne važnosti za motor vašeg automobila da rashladna tečnost ne smrzne, ako je između dva menjanja antifriz možda razblažen vodom.
U principu, najbolje je da vam prilikom svakog redovnog malog servisa, koji se obavlja bar jednom godišnje, majstor proveri svojstva rashladne tečnosti, ali ako na servisu niste bili duže od godinu dana, obavezno prekontrolišite u servisu stanje antifriza uoči nastupajuće zime.
Preporučuje se da se antifriz menja na svake dve godine, pošto vremenom gubi svoja zaštitna svojstva, koja se ne odnose samo na otpornost na zaleđivanje, već i na sprečavanje korozije, penušanja, taloženja krečnjaka.
Brisači, tečnost za vetrobransko staklo, “kederi”…
Jesen i zima su godišnja doba kada ćete zbog obilnijih padavina češće nego inače koristiti brisače. Zato je posebno važno da u ovom periodu istrošene metlice brisača obavezno zamenite novim.
Sa druge strane, zbog prljavijih kolovoza u zimskim uslovima saobraćaja, od novih brisača nećete imati mnogo koristi ako nemate odgovarajuću tečnost za pranje “šoferšajbne” koja se neće zalediti u brizgaljkama na mrazu.
Ne zaboravite da odmah nakon kupovine zimske tečnosti za stakla aktivirate uređaj za prskanje dovoljno dugo da sredstvo protiv smrzavanja prođe kroz čitavu instalaciju, do same prskalice.
Niske temperature u kombinaciji sa snežnim padavinama ili visokom vlagom u vazduhu utiču na to da se male količine vode koje dospeju između okvira vrata i zaptivne gume (kedera), ali i u bravu u vratima – smrznu, zbog čega ćete imati muku da otvorite vrata. Čak i ako vam to pođe za rukom primenjujući silu, na taj način oštećujete keder.
Da se to ne bi dešavalo, potrebno je uoči prvih mrazeva i snežnih padavina premazati ove gumene selove sredstvom protiv mržnjenja, ili običnim glicerinom koji možete kupiti u svakoj apoteci.
Kako se ne bi ledile, brave isprskajte podmazujućim i antikorozivnim sprejom (kao što je WD 40). Ove postupke ponavljajte periodično tokom cele zime.
Iako pretpostavljamo da za većinu vas ovi saveti nisu nepoznanica, ipak nije na odmet da se svi zajedno podsetimo najvažnijih stavki prilikom pripreme automobila za zimske uslove vožnje.
Takođe, svake godine na puteve Srbije stiže veliki broj novopečenih vozača bez iskustva, koji su tek stekli vozačku dozvolu i kojima je ovo prva zima “na točkovima”.
Ovog puta nismo se bavili nekim sitnicama, koje su takođe sastavni deo života svakog vozača koji koristi svoj automobil zimi, kao što su strugači leda, metlice za čišćenje snega i slično. Te stavke su vam takođe neophodne i većina vozača ih je verovatno negde odložila nakon prošle zime, pa samo treba da ih pronađe.
U svakom slučaju, njihovu nabavku možete da rešavate “u hodu”, kada se približi početak snežnih padavina.
