Zašto je insulinska rezistencija u porastu?

Najnoviji podaci pokazuju da insulinska rezistencija pogađa više od 30% svetske populacije, od čega su u većem procentu žene.

U pitanju je stanje u kojem ćelije tela ne reaguju u potpunosti na delovanje insulina, hormona koji kontroliše količinu šećera (glukoze) u krvi. Kao rezultat, nivo šećera u krvi postaje jako visok. Vremenom, insulinska rezistencija može dovesti do konstantno visokog nivoa šećera u krvi, što povećava rizik za nastanak dijabetes tipa 2.

Zašto je insulinska rezistancija sve više u porastu i na koji način je možete sprečiti? U ovom tekstu pokušaćemo da damo odgovore na najvažnija pitanja o insulinskoj rezistenciji. Pročitajte!

Rizične grupe za insulinsku rezistenciju

Insulinska rezistencija se uglavnom razvija kod ljudi koji imaju prekomernu težinu i nisu fizički aktivni. Ove karakteristike su često povezane i sa visokim holesterolom i visokim krvnim pritiskom. Ljudi koji su rezistentni na insulin imaju povećan rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, posebno ako su prisutni i drugi faktori rizika, kao što je pušenje. Kako sve više radimo „sedeće“ poslove, a kvalitet hrane koju jedemo je postao upitan, insulinska rezistencija je u zabrinjavajućem porastu poslednjih godina.

Zaključak se nameće sam – promena načina života je ključna kod sprečavanja ovog stanja. Regulisanje ishrane kroz dijetu, ukoliko je potrebna, zatim fizička aktivnost i uvođenje zdravih navika najbolji su način da se stane na put insulinskoj rezistanciji. Pri tome, o načinu ishrane ne odlučujte sami – peporučljivo je uvek konsultovanje sa stručnim licima, jer mentorski rad štedi vreme.

Do smanjene efikasnosti insulina u organizmu dolazi usled nedostatka cinka, mangana, i naročito, hroma. Ova tri minerala igraju najvažniju ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata. Ako ne postoji potreban unos ovih minerala, dolazi do smanjenog korišćenja glukoze. Ako se naša ishrana dobrim delom zasniva na rafinisanim proizvodima, minerali počinju da se troše velikom brzinom.

Iako je tačan uzrok insulinske rezistencije nepoznat, određeni faktori su usko povezani sa ovim stanjem, a pre svega:

• Gojaznost
• Ishrana visokokaloričnom hranom sa visokim sadržajem šećera
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Uzimanje visokih doza steroida
• Hronični stres
• Sindrom policističnih jajnika (PCOS).

Takođe, određene grupe ljudi su izložene većem riziku kao što su oni:

• Sa porodičnom istorijom dijabetesa tipa 2
• Sa ličnom istorijom dijabetesa
• Stariji od 45 godina
• Sa obimom struka većim od 100 cm
• Sa istorijom visokog krvnog pritiska (hipertenzije) ili visokih nivoa triglicerida.

Faktori rizika za insulinsku rezistenciju su slični faktorima rizika za preddijabetes i dijabetes tipa 2. Srećna okolnost je što naš organizam možemo „naučiti“ da pravilno koristi insulin.

Simptomi insulinske rezistencije

Iako insulinska rezistencija često prolazi i bez ikakvih simptoma, savet je da se već na prve sumnje uvek javite lekaru. On će vam preporučiti OGGT test tj. test opterećenja glukozom, zatim kontrolu krvne slike, a u slučaju povišenog šećera i još nekih parametara. Lekari obično zahtevaju da se uradi više od jednog testa, kako bi potvrdili tačnu dijagnozu.

Ako se simptomi pojave, to najčešće mogu biti:

• pojačana žeđ ili glad
• osećaj gladi čak i posle obroka
• pojačano ili često mokrenje
• tamna koža pazuha, prepona i zadnjeg dela vrata
• osećaj umora više nego obično
• česte infekcije
• gubitak koncentracije
• početak retinopatije (neupalno oštećenje mrežnjače oka).

Kao što rekosmo, insulinska rezistencija može biti potpuno asimptomatska. Ipak, ako predijabetesno stanje pređe u dijabetes, simptomi postaju izraženiji.

Kako izgleda dijagnostika insulinske rezistencije?

Ukoliko su neki faktori rizika za ovo stanje prisutni kod vas, kao što su gojaznost, sedeći način života ili visok krvni pritisak, lekar će vas uputiti na nekoliko testova, istih kao za dijagnostikovanje predijabetesa i dijabetesa tipa 2:

• Hemoglobin A1C – Test, koji meri prosečan nivo glukoze u krvi u periodu od dva do tri meseca. Ovaj test može odrediti nivo šećera i pomoći lekaru da proceni koliko dobro kontrolišete šećer. Normalan rezultat A1C testa je ispod 5,7 procenata, rezultati između 5,7 i 6,4 procenata su predijabetes, dok rezultati jednaki ili veći od 6,5 procenata su već pokazatelj dijabetesa tipa 2. Ovo testiranje se ponavlja u različitim intervalima tokom tri meseca kako biste potvrdili početnu dijagnozu.
• Glukoza u krvnoj plazmi – Pri ovom testiranju ne konzumirate hranu ili tečnost najmanje osam sati, a zatim dajete uzorak za merenje nivoa šećera u krvi nakon ove vrste posta. Ako imate povišen šećer u krvi, nekoliko dana kasnije se test ponavlja. Ponovljen visok nivo može ukazivati na predijabetes ili dijabetes. Ispod 100 miligrama po decilitru (mg/dL) je normalan nivo, između 100 i 125 mg/dL signalizira predijabetes, a broj veći od 125 mg/dL signalizira dijabetes tipa 2.
• Testiranje opterećenja glukozom (OGTT) – Ovim testiranjem se meri nivo glukoze u krvi, tako što istu pijete (kupuje se u apoteci po nalogu lekara), a zatim se ponavlja test dva sata nakon što popijete tečnost. Ako je nakon dva sata nivo šećera u krvi manji od 140 mg/dl, nivo glukoze u krvi se smatra normalnim. Broj između 140 i 199 mg/dL se smatra predijabetesom, a broj od 200 mg/dL daje sumnju da je u pitanju dijabetes tipa 2.

Kako sprečiti nastanak insulinske rezistencije?

Mnogi načini koji su u vezi sa sprečavanjem insulinske rezistencije vezani su uglavnom za zdrave navike kojih bi svi trebalo da se pridržavamo:

• Izbegavajte hranu koja izaziva skokove insulina. Kao što postoje namirnice koje su dobre za snižavanje nivoa insulina, postoje i one koje izazivaju njegove skokove. Tu spada hrana sa visokim sadržajem šećera, kao što su slatkiši i pekarski proizvodi. Suvo voće i energetska pića takođe mogu biti izvori dodatnih šećera. Izbegavanjem ove hrane možete držati svoj insulin pod kontrolom.
• Jedite namirnice sa niskim glikemijskim indeksom koje su poželjni izvori ugljenih hidrata: avokado, banana, borovnice, cimet, beli luk, puter od kikirikija, domaća ovsena kaša, jogurt bez dodatog šećera.
• Izbegavajte štetne ugljene hidrate, već ishranu bazirajte na dobrim mastima. Uključite u ishranu voće, povrće, orašaste plodove, maslinovo ulje i ribu.
• Vežbajte ili bar šetajte svakodnevno. 60 minuta vežbanja na dnevnoj bazi može biti od velike pomoći. Vežba može biti i hodanje, odlazak na aerobik, vožnja bicikla ili neka druga fizička aktivnost koja ubrzava rad srca. Ostanite u dobroj formi.
• Redukujte stres. Stres može dovesti do viška proizvodnje insulina , jer telo pokušava da proizvede dodatnu energiju za borbu sa njim. Pokušajte da dovoljno spavate noću, obradujete sebe svakodnevnim sitnicama, meditirate.

Najzad, postoji i jedna ohrabrujuća informacija – insulinska rezistencija može se uspešno lečiti i izlečiti. Ne postoji način da se tačno odredi koliko dugo će trajati, ali što pre se uhvatite u koštac sa ovim stanjem i napravite promene u načinu života, brže ćete je pobediti. Gubitak najmanje 5 procenata svoje telesne težine i vežbanje oko 30 minuta dnevno su prvi koraci. Dovoljno je svega nekoliko dana sa manjim unosom hrane i većom fizičkom aktivnošću da primetite poboljšanje.