Ekstremno visoke temperature koje su prognozirane u narednom periodu mogu ozbiljno ugroziti zdravlje stanovništva, a posebno su izloženi bebe i mala deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici.
Pravilna hidratacija, izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana i pravovremeno prepoznavanje simptoma toplotnog udara ključni su za sprečavanje ozbiljnih zdravstvenih posledica.
Izbegavajte sunce i fizičke napore
Tokom najtoplijeg dela dana trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom. Ukoliko je izlazak neophodan, preporučuju se lagana odeća od prirodnih materijala i svetlih boja, šešir ili kapa, naočare za sunce i krema sa zaštitnim faktorom najmanje 30.
Naporne fizičke aktivnosti i treninge trebalo bi izbegavati, a ako su neophodni, preporuka je da se obavljaju u najhladnijem delu dana, između 4 i 7 časova ujutru.
Bebe, mala deca, starije osobe i trudnice posebno bi trebalo da izbegavaju duži boravak na suncu.
Pijte dve do tri litre tečnosti dnevno
Odraslima se preporučuje unos od dve do tri litre tečnosti dnevno, odnosno približno jedna čaša na sat vremena. Alkohol, kafa i zaslađeni napici trebalo bi da se izbegavaju.
Starije osobe i hronični bolesnici treba da piju vodu i pre nego što osete žeđ. Jedan od pokazatelja hidratacije je boja urina – svetložuta ukazuje na dovoljan unos tečnosti, dok tamnija boja može biti znak dehidratacije.
Tokom velikih vrućina preporučuju se češći i manji obroci, sveže voće i povrće, nemasni mlečni proizvodi, riba, supe i čorbe. Treba izbegavati tešku, masnu, prženu i brzu hranu.
Kako rashladiti prostor?
Životni prostor trebalo bi održavati što hladnijim – idealno ispod 32 stepena tokom dana i 24 stepena tokom noći.
Preporučuje se provetravanje tokom noći i ranog jutra, dok bi tokom najtoplijeg dela dana trebalo zatvoriti prozore i spustiti roletne.
Kod korišćenja klima-uređaja preporučuje se temperatura oko 27 stepeni uz korišćenje ventilatora.
Poseban oprez tokom putovanja
Pre ulaska u automobil koji je stajao na suncu potrebno ga je dobro provetriti. Klima-uređaj bi trebalo podesiti tako da temperatura bude pet do sedam stepeni niža od spoljašnje.
Tokom dužih putovanja preporučuju se pauze na svaka dva sata radi odmora, osveženja i unošenja tečnosti.
Decu, starije osobe i kućne ljubimce nikada ne treba ostavljati u parkiranom vozilu, čak ni na kratko, jer temperatura u automobilu može veoma brzo dostići opasne vrednosti.
Kako prepoznati toplotnu iscrpljenost i toplotni udar?
Toplotna iscrpljenost može se manifestovati obilnim znojenjem, slabošću ili nesvesticom, glavoboljom, mučninom i grčevima u mišićima.
Posebno opasan je toplotni udar, koji predstavlja stanje opasno po život. Simptomi mogu uključivati vrelu i crvenu kožu, prestanak znojenja, konfuziju, dezorijentaciju, grčeve i gubitak svesti.
Kod sumnje na toplotni udar potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć na broj 194. Do dolaska lekara osobu treba premestiti u hlad, skinuti višak odeće i što pre započeti rashlađivanje vodom i hladnim oblogama, posebno na vratu, pazuhu i preponama.
Osobi koja je dezorijentisana ili bez svesti ne treba davati tečnost na usta.
Svaku ozbiljniju promenu zdravstvenog stanja tokom ekstremnih vrućina treba shvatiti ozbiljno, jer pravovremena reakcija kod toplotnog udara može spasiti život.
