Viminacijum je najatraktivniji imaginarni grad na svetu, koji je razoren i napušten pre 15 vekova, a ipak nikada nije prestao da živi. Priče o njemu nisu utihnule kada je zemlja pokrila srušene zidine i pretvorile ih u humke prekrivene lelujavom travom. Ljudi su otišli iz Viminacijuma pre 1.500 godina, ali on nije nestao iz ljudskog sećanja.
Monografija je odštampana u samo 500 primeraka pa je i pre nego što je izašla na tržište postala bibliofilski raritet.
– Knjiga o Viminacijumu ne govori samo o rimskom gradu i vojnom logoru, već o jednom izuzetnom prostoru, našem prostoru, koji u sebi ima nešto neobjašnjivo što stvara izuzetne gradove, ljude, događaje – kaže autor knjige, prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta, osnivač i rukovodilac naučnog Projekta Viminacijum. – Ova knjiga je započeta još pre tri veka, od kada je grof Marsilji, avanturista u službi Venecije, prolazio ovim krajevima i opisao tadašnji izgled Viminacijuma.
– Knjige naravno ne bi bilo bez očeva srpske arheologije, Mihaila Valtrovića i Miloja Vasića, ni bez mojih profesora – kaže prof. dr Korać. Ja sam uobličio ovovremeno poglavlje velike priče koju su nastavili da pišu moji nekadašnji studenti, danas etablirani naučnici, koji su stasali na Viminacijumu.
Zahvaljujući arheolozima priča o životu, sjaju i propasti rimskog grada i vojnog logora postala je svetska tema, ali sve do sada ona nije imala celovitu prezentaciju u knjizi. Monografije spomenika kulture su obično luksuzne knjige koje pišu vrhunski stručnjaci, ali tako da ih uglavnom razumeju samo njihove kolege. Knjiga o Viminacijumu, iako obimna i teška nekoliko kilograma, ne spada u “tešku” literaturu. Ona pruža obilje naučnih podataka koji su prezentovani tako da izazivaju dečju radoznalost, da se čitaju, gledaju i razumeju.
Naročito stari crteži i karte raspaljuju maštu jer se na njima prostor na kome živimo vidi na drugačiji način, kao živa mitska prošlost. Fotografije naših savremenika, običnih ljudi, u rimskim kostimima predstavljaju nam stanovništvo rimske metropole kao ljude slične nama.
Danas se prostor nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma, na više od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije nalazi ispod obradivih površina, dok su predmeti iz rimskog perioda rasuti po njivama. Posle rušenja u hunskoj najezdi u 5. veku među zidove Viminacijuma se više niko nikada nije uselio. On je po tome jedinstven, jer su po pravilu na temeljima starih rimskih gradova nicali novi. Nauka ne zna odgovor zašto je Viminacijum izuzetak. Zato autor monografije kaže da ona nije ni konačno ni dovršeno delo, već samo svedočanstvo ovog vremena za budućnost.
Viminacijum je misteriozno napušten i siguran sam da to nije slučajno, već da bi kao vremenska kapsula sačuvao neku važnu informaciju – kaže prof. dr Korać. – Možda vam to ne zvuči baš naučno, ali šta uopšte i može da se uradi osim da se pretpostavlja kada je istraženo manje od pet odsto ovog velikog grada. Usudio sam se da u knjizi i na osnovu malo podataka donosim zaključke, jer smatram da je prava nauka veliko putovanje i igra. Greške su njoj dozvoljene, jer će oni koji dolaze za nama znati kuda ne treba da idu. U stvari, samo su ćutanje, ograničavanje mašte i odvažnosti nedostojni nauke.
