Danas, 24. marta 2019. godine, na dan početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. je u svečanim salonima Grada Požarevca organizovan prijem za porodice poginulih tokom NATO agresije, a tačno u podne položeni su venci na spomenik “Sloboda”.
Prijemu su pored porodica poginulih prisustvovali čelni ljudi Grada Požarevca i Kostolca, direktori Javnih preduzeća i ustanova, predstavnici vojske, policije i predsednici boračkih organizacija društava za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović rekao je na današnjem prijemu povodom 20 godina od početka NATO bombardovanja da nas je bol koju osećamo, kao i osećaj nepravde koji ne prestaje ni posle dve decenije, doveo ovde danas.
“Iz godine u godinu na današnji datum evociramo uspomene na tragično poginule sugrađane tokom NATO agresije 1999. godine. Tada je, suprotno međunarodnom pravu i to u 21. veku u sred Evrope naša zemlja napadnuta, ali ne i ponižena.
78 dana, odolevati najmoćnijoj Vojnoj alijansi u istoriji ove planete u bestidno nazvanoj operaciji “Milosrdni anđeo”, nanelo je našoj Srbiji ogromnu materijalnu štetu ali ne i poniženje.
Zaslužni za to što o tom teškom periodu naše istorije, ali u isto vreme i mračnom periodu istorije onih koji su nas napali, možemo da govorimo uzdignute glave su upravo 12 i po hiljada ranjenih ljudi i dve i po hiljade života koji su tada ugašeni.
Devetnaestoro njih bili su i policajci i vojnici iz Braničevskog okruga.
Njh devetnaestoro više nema među nama, ali večno ostaje naše poštovanje i divljenje koje ćemo uvek gajiti, ali i prenositi na buduće generacije.
Kažu da čovek umire dva puta, jednom kada mu se ugase životne funkcije, a drugi put kada ga svi zaborave.
Za porodice poginulih je to čuvanje uspomene podrazumevana sudbina, ali sa sve nas ostale, za celokupno društvo, za Srbiju — to je sveta obaveza.
Svi smo tužni zbog preranog odlaska naših junaka, ali smo isto tako svesni da su se herojskom pogibijom vaši i naši mučenici svrstali u red svih velikih branioca Srbije kroz njenu istoriju.
Nemam ni najmanju dilemu da će se, kada istorijska distanca bude dovoljno velika, njihova imena i u svetskim čitankama, a ne samo u srpskim, biti rame uz rame sa onima sa Kajmakčalana, Cera, Drine…
Tačno je da istoriju pišu pobednici, ali je potvrđuje vreme, a ono radi za slavu naših junaka.
A dok to vreme ne dođe, dok i ostatak sveta ne uvidi kakva je Srbiji nepravda učinjena 1999. godine, dok ne saznaju svi kako smo se hrabro branili i najbolji od nas ginuli. Ostaje nam ovo danas.
Ostaje nam da se na ovakav način svih njih sećamo, i govorimo mlađim naraštajima i čitavom svetu. Oni su poginuli za čast, pravo, pravdu i svoju zemlju.
Neka im je večna slava i hvala”, rekao je Spasović.
Po završetku prijema, nastupio je Gradski ženski hor Barili, a tačno u podne na spomenik “Sloboda” položeni su venci uz pomen sveštenstva SPC.
Podsetimo, NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte.
U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.
Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih.