Cene rastu još od marta, pa se postavlja se pitanje da li je to samo predvaskršnji trend i koja poskupljenja još možemo očekivati.
Jaja pred Uskrs, jagnjetina pred Đurđevdan, riba pred Svetog Nikolu – čini se da je svaki praznik u Srbiji opravdanje da bar jedna namirnica poskupi. Očekivano poskupljenje, ali na neočekivani iznos, objašnjava Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
“Prvo poskupljenje je bilo pre mesec dana i to je izazvano smanjenjenom proizvodnjom kod naših proizvođača zato što je bio dug zimski period i bila je zamena jata koka nosilja pa je bila produkcija nešto malo smanjena, ali ne naravno u ovom procentu u kojem su poskupela konzumna jaja”, kaže Budimović.
Cena je veća za skoro 20 odsto i u većini marketa jaja možete platiti čak 20 dinara pa i više. Međutim, i cene ostalih životnih namirnica lagano se podižu, pa su tako poskupeli mlečni proizvodi i meso, čija cena varira.
“Taj blagi trend rasta osnovnih životnih namirnica je tu. Nisu to neki drastični procenti, ali ‘step by step’ polako to raste. Imamo i priliku da svakodnevno u trgovinama vidimo akcije gde na primer imamo litar jogurta za 98 dinara i za 110 dinara”, istiće Budimović.
Jedan od načina da se cene “umire”, kako tvrde iz Privredne komore, jeste da se pokrene inicijativa da marže na osnovne životne namirnice budu ograničene. Na primer, da marža na meso bude 20 odsto.
Ekonomista Vladana Hamović tvrdi da su marže kod nas već duže vreme neopravdano visoke.
“Postojao je predlog da se one usaglase, da se svedu u neke normalne okvire. Naravno da su najugroženiji potrošači zato što se oni svakodnevno susreću pri kupovini sa poskupljenjima i naravno da zbog toga ne mogu da kupuju kao što su pre”, ističe Hamović.
Prema rečima stručnjaka, potrošači ne mogu uticati na oscilacije na tržištu i uglavnom se okreću manjoj kupovini i onome što im je najneophodnije. Prosečna srpska porodica na hranu troši oko 38 odsto budžeta, što je tvrdi Hamović, sa ovakvim poskupljenjima teško idržati.
