NALED predlaže ukidanje registracione nalepnice za automobile čime bi se godišnje uštedelo oko 800 miliona dinara, koliko vozači u Srbiji izdvoje za plaćanje taksi.
Jedna od preporuka NALED-ove “Sive knjige 11”, koja sadrži 100 preporuka privrede, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva za pojednostavljenje administrativnih procedura, jeste i da se ukinu registracione nalepnice za automobile, motore i traktore. Razlog je to što nalepnice nemaju veliku upotrebnu vrednost, a svake godine građani i privreda imaju značajne troškove.
Nalepnica koja se na automobilima lepi u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla jedan je od obaveznih elemenata registracije i potvrda da vozilo može učestvovati u saobraćaju. Na njoj su ispisani registarski broj automobila, datum isteka registracije i oznaka registracionog područja, odnosno podaci koji već postoje na registarskoj tablici, saobraćajnoj dozvoli i u evidenciji MUP-a.
Potpredsednik NALED-ovog Saveta za e-upravu Aleksandar Blagojević objašnjava da se za izdavanje nalepnice za automobile plaćaju dve takse u ukupnom iznosu od 440 dinara.
“S obzirom na to da se u Srbiji svake godine registruje najmanje 1,8 milion motornih vozila, dolazi se do računice da građani i privreda godišnje izdvoje gotovo 800 miliona dinara za nešto što nema veliku upotrebnu vrednost osim da saobraćajac vizuelno proveri da li je automobil registrovan ili kao podsetnik vlasniku o datumu isteka registracije”, kaže Blagojević.
VAŽNO KAKO I GDE STOJI
“Osim što nalepnice predstavljaju administrativni trošak, vlasnici motornih vozila moraju da vode računa kako i gde ih postavljaju”, ukazuje Aleksandar Blagojević.
Naime, ukoliko je nalepnica nepravilno zalepljena, rizikuje se plaćanje kazne, koja nije mala. Za građane je propisana sankcija od najmanje 10.000 dinara, za preduzetnike od 30.000 do 200.000, a za privredna društva od 50.000 do čak 600.000.
“Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnika o registraciji smanjili bi se nepotrebni administrativni troškovi, a samim tim i cena registracije i vreme sprovođenja procedure, što bi sve donelo značajne uštede.”
Umesto nalepnica, smatra Blagojević, dobro rešenje za informisanje vozača o približavanju roka za obnovu registracije bilo bi da ih sistem e-Uprave informiše mesec dana unapred putem imejla ili SMS poruke i preko svog portala.
“To bi i za državne organe imalo praktičnu korist, s obzirom na to da bi raspolagali ažurnim kontaktima građana – imejl adresom i brojem mobilnog telefona – a zadatak vlasnika motornih vozila bio bi da unesu kontakte na portalu ukoliko žele da dobiju obaveštenje”, smatra Blagojević.
Praksa sa registacionim nalepnicama u svetu je veoma raznovrsna. U nekim zemljama nalepnice nikad nisu uvedene, a ima država u kojima je obavezno da se one zalepe na vetobransko staklo ili registarsku tablicu automobila.
“Ima i zemalja u kojima su registracione nalepnice bile obavezne, ali su potom povučene iz upotrebe, a to je slučaj u Holandiji i Velikoj Britaniji, tako da se u tim državama provera registracije, odnosno plaćanja poreza, sada obavlja elektronski”, ukazao je Blagojević, ističući da u većini zemalja u regionu registracione nalepnice ne postoje.
