U svetu se danas raznim manifestacijama slavi Međunarodni dan žena kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Ovogodišnji praznik se obeležava u svetlu pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini, tako da nije izvesno gde će sve biti održane manifestacije.
Međunarodni dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i marš više od 15.000 žena u Njujorku, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista, 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Nemice Klare Cetkin, tadašnje liderke ženskog radničkog pokreta.
Prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata.
Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa.
Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu sa potrebama žena.
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Međunarodni dan žena postao je povod za proslavu onoga što su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji.
Politički koreni dana znače da se organizuju štrajkovi i protesti kako bi se ukazalo na još zastupljenu neravnopravnost.
