Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Sveti prorok Jeremija, jednom od najpoštovanijih starozavetnih proroka. Ovaj praznik upisan je podebljanim slovom u crkvenom kalendaru.
Prema predanju, Jeremija je rođen oko 600. godine pre nove ere u selu Anatotu, nedaleko od Jerusalima. Još kao veoma mlad počeo je da prorokuje, zbog čega je često bio proganjan, zatvaran i u nemilosti tadašnjih vlasti.
Caru Joakimu prorekao je sraman kraj i upozorio na propast Jerusalima, zbog čega je bačen u tamnicu. Kako u zatvoru nije mogao da piše, njegove reči zapisivao je Varuh, stojeći kraj prozora tamnice. Kada su proročanstva pročitana caru, on ih je u besu spalio, ali se, prema predanju, Jeremijino proročanstvo ipak ostvarilo.
Kasnije je prorokovao i odvođenje cara Jehonije i njegovog naroda u vavilonsko ropstvo, kao i pad Judejskog carstva. U vreme cara Sedekije nosio je jaram oko vrata prolazeći Jerusalimom i upozoravajući narod na nadolazeću propast i ropstvo pod Vaviloncima.
Predanje kaže da je Jeremija, zajedno sa levitima, sklonio Kovčeg zaveta iz hrama i sakrio ga na brdu Navat, kao i da je sveti oganj sakrio u duboki bunar.
Poslednje godine života proveo je u Misiru, gde je, prema predanju, kamenovan od strane svojih sunarodnika. Veruje se i da je Aleksandar Veliki kasnije posetio njegov grob i naredio da njegovi posmrtni ostaci budu preneti u Aleksandriju.
