Markovdan danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i brojni vernici širom Srbije. Ovaj praznik posvećen je Svetim apostolom Markom, jednom od četvorice jevanđelista i prvom mučeniku Aleksandrijske crkve.
Sveti Marko bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra, a prema predanju, upravo je na molbu rimskih vernika napisao svoje Jevanđelje, u kojem je zabeležio Hristova čuda i učenje. Apostol Petar potvrdio je istinitost njegovih zapisa.
Marko je propovedao hrišćanstvo u Misiru, a potom u Aleksandriji osnovao crkvu i učvrstio hrišćansku veru. Njegove propovedi pratile su priče o čudima i dobrim delima, zbog čega je stekao veliko poštovanje među vernicima.
Za vreme cara Nerona, 68. godine, neznabošci su ga uhvatili i mučili do smrti. Njegove mošti hrišćani su kasnije časno sahranili, verujući da kroz vekove donose isceljenje i pomoć bolesnima i napaćenima.
U 9. veku mošti Svetog Marka prenete su u Venecija, gde su najpre bile položene u duždovoj kapeli, a potom u čuvenoj Bazilika Svetog Marka.
Markovdan se u Srbiji praznuje od davnina i prate ga brojni narodni običaji. Verovalo se da onoga ko na današnji dan ne ispoštuje svetitelja mogu stići oluje i gromovi koji uništavaju imanje, pa zemljoradnici na ovaj praznik nisu radili u polju.
Prema narodnom verovanju, na Markovdan ne treba spavati tokom dana, kako se ne bi „prespavala“ cela godina. Izuzetak su oni koji su zaspali na Đurđevdan – oni bi, prema običaju, trebalo da odremaju i danas kako bi „poništili“ prethodni san.
Sveti Marko je i česta krsna slava, ali i zaštitnik pojedinih gradova i mesta.
