Danas se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava dan posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, jednom od najpoštovanijih svetitelja i čudotvoraca. Njegove mošti se već više od tri veka čuvaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, koji predstavlja jedno od najvažnijih mesta hodočašća na Balkanu i kojem dolaze vernici različitih veroispovesti.
Rođen je 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja, u Hercegovini. U ranoj mladosti, zbog teških istorijskih okolnosti, roditelji ga šalju u manastir Zavalu, gde započinje svoj monaški put.
Tokom života službovao je u više krajeva – od Mostara i Herceg Novog, do Pljevalja, Morače i Bjelopavlića. Zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice, a kao episkop je jedno vreme boravio u manastiru Tvrdoš, sve do njegovog razaranja.
Nakon toga odlazi u manastir Ostrog, gde provodi ostatak života u molitvi, postu i podvižništvu. Upokojio se 1671. godine, a vernici veruju da njegove mošti imaju isceliteljska svojstva, zbog čega Ostrog i danas posećuju ljudi iz celog sveta.
Glavni dan okupljanja vernika je 12. maj, kao i Trojičin dan, kada se u Ostrogu održava veliki narodni sabor. Svetom Vasiliju u čast podignute su brojne crkve, a njegov omofor se čuva i u Beogradu, u Crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu.
U narodnoj tradiciji ovaj dan se poštuje i kroz običaje – ne obavljaju se teški poslovi, a veruje se da sređivanje doma donosi mir i harmoniju tokom cele godine.
