Srpska pravoslavna crkva danas obeležava mladog Svetog Nikolu, praznik posvećen prenosu moštiju jednog od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu iz Likije u Bari.
Letnjeg Svetog Nikolu slave mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu. Ovaj praznik predstavlja sećanje na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji, u Bari, gde i danas počivaju.
Tokom prenosa svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se brojna čudesa – isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, kao i opsednuti. Vernici veruju da se i danas Sveti Nikola javlja u pomoć onima koji mu se u nevolji i bolesti iskreno mole.
Sveti Nikola je, prema predanju, povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Smatran je svetiteljem još za života, poznat po skromnosti i dobročinstvu. Tajno je pomagao siromašnima i bio uzor hrišćanske milosrdnosti.
Danas se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara i putnika.
U nekim krajevima i dalje postoji običaj darivanja dece na ovaj praznik, jer se Sveti Nikola smatra njihovim zaštitnikom.
Oni koji slave Nikoljdan prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Iako kalendarski ne pripada letnjem periodu, u narodu je ovaj praznik poznat kao letnji Sveti Nikola ili Nikolice, najčešće zbog lepog vremena koje ga prati. Po običajnom kalendaru, tog dana se ne preporučuju teži kućni poslovi.
