Da li i oni sa nedovoljno godina u radnom odnosu mogu da očekuju primanja po posebnim uslovima: Za mnoge ovo rešenje nije fer. Iznos na socijalnim penzionim čekovima bi bio izrazito nizak.
Nedostatak radnog staža, propala firma, više od 50 leta… Ovo je problem koji muči veliki broj ljudi u Srbiji. Oko 250.000 njih stariji su od 65 godina, a prema poslednjem popisu stanovništva u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček. Poštar u oko 18.000 domova ne zvoni ni za jednog bračnog druga i uglavnom ga ne dobijaju pripadnice lepšeg pola. Naime, čak 85 odsto od ukupnog broja stanovnika bez prihoda čine žene.
Jedna od mogućnosti koja se u poslednje vreme pominje, kao način za rešavanje ovog problema, jeste da se za određeni broj njih, čija su preduzeća propala, uspostavi model sabiranja staža sa godinama života, pa da se na taj način dođe do određenog broja godina koje bi bile dovoljne za penziju. Druga mogućnost je uvođenje “socijalne penzije”, koja bi osobama sa nedovoljnim stažom u radnoj knjižici omogućila dobijanje penzionog čeka.
Po mišljenju Duška Vukovića, potpredsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, sve je ovo očigledno opipavanje pulsa uoči najavljenih izmena i dopuna Zakona o PIO.
– To sve vodi ka tome da se uvede nova kategorija koja će moći da ostvari pravo na prevremenu penziju – kaže sagovornik Novosti. – Postojeći zakon je apsolutno jasan i zna se koji su uslovi potrebni za ostvarivanje prava na penziju. Sve ovo ide ka tome da se izrazi navodna briga za jednu kategoriju radnika koja je mnogo izgubila propadanjem preduzeća u kojima su radili, a o njima brinu upravo oni koji su za propast i odgovorni.
Ovakvo rešenje, po ovom mišljenju, može da dovede do veoma niskih penzija, jer ako nemate zakonski minimum od 15 godina staža, ček će biti prilično mizeran.
– Država bi morala da obezbedi zaposlenost, a ne da sabira babe i žabe, već da omogući starijima od 50 godina da nađu posao i dostignu pravu penziju – kaže Vuković. – Možda je ovo samo odskočna daska za uvođenje socijalnih penzija, što je potpuno neprihvatljivo, jer uplaćujemo ceo radni vek deo zarade i naša penzija mora da bude u skladu sa tim uplatama.
U Ministarstvu rada nisu upoznati sa modelom socijalnih penzija o kome se spekuliše u javnosti, ali smatraju da bi takva primanja bila izuzetno niska.
– Naši građani, prema statističkim podacima, posle odlaska u penziju u proseku žive još 13 godina – kažu u Ministarstvu. – Znači, muškarac sa 65 godina sve što je zarađivao i uplaćivao može da uživa još desetak godina. Onda nije u redu da neko ode u penziju sa 50 i u njoj uživa još 25 godina ili da nastavi da radi.
Prema podacima PIO fonda više od polovine korisnika minimalne penzije u Srbiji je radilo samo 20 godina, a više od 85 odsto nije duže od 25. To znači da u najvećem broju slučajeva ona nije posledica niske zarade tokom radnog veka, već malog broja godina radnog staža.
Katarina Stanić, jedna od autorki studije “Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije”, smatra da bez obzira na izbor opcije, socijalne penzije u Srbiji ostaju otvoreno pitanje, koje će imati veliki značaj u budućnosti. Problem će nastati za 15 do 20 godina pošto je od devedesetih godina do danas sve manje ljudi u osiguranju iako je trenutno obuhvat starijeg stanovništva penzijskim osiguranjem relativno visok.
– Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina – kaže sagovornica. – To će rezultirati velikim brojem minimalnih penzija i znatnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na penziju. Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba.
