Usled epidemiološke situacije, ove godine festivala neće biti, te je u svečanim salonima gradskog zdanja održana konferencija za medije, a predstavljena je i monografija povodom 25 godina Glumačkih svečanosti.
Jedan od uvaženih gostiju bio je i nosilac čak dve statuete ,,Milivoja Živanovića”, Glumac Dragan Mićanović, koji je na simpatičan način ,,priznao” da mu statuete stoje u spavaćoj sobi i da njih prvo ugleda prilikom budjenja, iskreno o tome koliko mu znače govorio je.
Prva nagrada za Vizantropa, jedna od njegovih najdražih uloga ‘97 godine, a Voja Brajović odmah naredne godine koji su i bili gosti sinoćne svečanosti, posvećenoj našem bardu-Milivoju Živanoviću, te je ovom prilikom Mićanović izjavio:
,,Prvo da kažem da mi je jako krivo što ove godine neće biti festivala, to je tragedija ovog vremena, nažalost. Biće ga, ali ove godine neće sem revijalnih predstava. Najžalije mi je zbog publike, koja najviše time gubi, a gubimo i mi koji živimo i volimo pozorište . Moja sećanja su vezana za Vizantropa, prvu nagradu, iz tog razloga što je to jedna od uloga, gde sam konacno shvatio da mogu da budem glumac, da sam dobio tu potvrdu od strane publike da ja od ovog posla mogu živeti i preživeti. Da se nadovežem na Vojinu priču apropo pozorišta i kako ja vidim i ovaj festival i uopšte koliko mi je drago što vodite računa o Milivoju Živanoviću, što ga toliko cenite, što iz godine u godinu proslavljate njega, njegovo ime kroz ovaj festival, ja nisam imao prilike da ga upoznam, ni da ga gledam, ali svoj poziv doživljavam kao što su nekada u mladosti bile štafete iz ruke u ruku, a sad su olimpijske baklje koje idu iz jedne ruke u drugu i ta glumačka baklja koju je Milivoje jednom, kao jedan od prvih zapalio u nekada velikoj našoj zemlji, sada manjoj, s njega je prešla na Ljubu, s Ljube na Peru Kralja, pa Voju, a onda na mene, na Glogija, a naš je zadatak da i mi tu baklju prenesemo dalje, mladjim našim kolegama. U toj bordbi, iako Voja misli da pozorište gubi u toj bici, nadam se da neće biti u pravu i da će baklja biti preneta mlađim kolegama i da će je oni dostojanstveno nositi, kao što se mi trudimo, kao što su je prethodnici sa čašću nosili i da će i ti mladi iza nas prepoznati važnost i značaj glumca u teatru i teatra kao celine, za celokupno društvo. Nije pozorište samo za nas koji živimo za njega, pozorište je ogledalo jednog društva, a ako to ogledalo izgubimo, bojim se da ćemo izgubiti mnogo veću bitku, tako da se nadam iskreno da ćemo tu baklju preneti mlađima.”
POVEZANE VESTI:
Predstavljena monografija povodom 25 godina Glumačkih svečanosti
