Uz tradicionalne kanale za pranje novca kroz igre na sreću, građevinarstvo i kriptovalute, i nevladine organizacije su sve više predmet istraga, saopšteno je na skupu za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u Srbiji. Zato će nevladina organizacija “Partneri Srbija” postaviti platformu za edukaciju i prijavu nelegalnih aktivnosti za sprečavanje pranja novca.
Suma za koju se sumnja da se obrće od nelegalno stečnog novca je između milijardu i milijardu i po evra godišnje. Prošle godine, u Srbiji se istraživalo poreklo za 57 miliona evra nelegalno stečenog novca, a otkriveno je 60 miliona evra utajenog poreza. Kako se razvijaju tehnologije, tako ih u stopu prate i aktivnosti pranja novca, jer je poenta da se nelegalno stečen novac prebaci u legalne tokove. Zato je naglasak zakona posvećen identifikaciji pravih vlasnika takvih firmi.
“Kada govorimo o identifikaciji stvarnog vlasnika, što je regulisano posebnim zakonom, jedan je od predloga da se pitanja udruženja građana posebno tretiraju, s obzirom na to da su to pravni identiteti koji nemaju vlasnike”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije “Partneri Srbija”.
U Srbiji je registrovano trideset sedam hiljada udruženja, koja su takođe uključena u kontrolu sprečavanja pranja novca.
Kako naći balans da neprofitne organizacije funkcionišu bez političkih pritisaka, a da se ne zloupotrebljava njihova delatnost, što je sve češći slučaj u Evropi.
Bojana Selaković, koordinator Nacionalnog konventa o EU navodi da se pre nekoliko godina u Srbiji desio slučaj, koji je sudski okončan, kada je jedno formalno registrovano udruženje u Novom Pazaru, koje se bavi mladima, bilo zapravo uključeno u finansiranje regrutacije građana država Evropske unije, koji su odlazili na ratište u Siriju.
Dobri zakoni, ali je nedostatak koordinacije boljka u celom svetu
Zakoni u Srbiji o sprečavanju pranja novca funkcionišu i to se može videti, na primer, u bankama, gde su građani dužni da popune formular o srodstvu sa političarima.
Takođe, građani moraju da prijave poreklo novca prilikom transakcija većih od 10 hiljada evra.
Dobri zakoni, ali nedostatak koordinacije, boljke su u celom svetu kada je reč o toj oblasti.
Nenad Kovačević iz Udruženja za usklađenost u poslovanju smatra da treba naći pravu meru između onoga šta taj propis jeste i onoga kako taj propis treba da bude primenjen.
“Suština bi trebalo da bude u otvaranju smislenijeg i otvorenijeg dijaloga između države, koja propise donosi, nadležnih državnih organa koji propise primenjuju, i obveznika koji te zakone treba da primenjuju”, ističe Kovačević.
Srbija je potpuno uskladila svoje zakone još pre dve godine, kada je skinuta sa sive liste organizacije Fatfa. Potpuno je usaglasila propise i sa direktivama Evropske unije.
