Potrošači prilikom kupovine trebalo bi da obrate pažnju na zemlju porekla meda koji kupuju, kaže Rodoljub Živadinović iz SPOS-a.
Srbija je prošle godine izvezla 2.700 tona meda, a uvezla čak 600 tona ovog proizvoda znatno slabijeg kvaliteta, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Prema njegovim rečima, naša zemlja je prvi put uvezla tako veliku količina meda uz opravdanje uvoznika da nemamo dovoljne količine domaćeg.
– Ako je tako, pitam se koji smo to med mi izvezli i to na najprobirljivija tržišta. Jasno je da je ovde reč o želji za velikom zaradom, a to se vidi u značajnoj razlici cena meda koji se uvozi i onog koji Srbija izvozi. Kupci iz Evrope naš med plaćaju 7,4 evra po kilogramu, a naši uvoznici ga kupuju za 1,7 evra – rekao je Živadinović. Predsednik SPOS-a je naglasio da bi potrošači trebalo dobro da se informišu pre nego što se odluče za kupovinu ovog proizvoda i da posebno obrate pažnju na zemlju porekla.
Na tržištu postoje različite vrste falsifikata meda. Neki mogu da se otkriju na osnovu analize osnovnih fizičko-hemijskih parametara po pravilniku, dok otkrivanje nekih drugih zahteva složenije analize i skuplju opremu. Stručnjaci iz Srbije se ispitivanjem kvaliteta srpskog meda bave decenijama i tvrde da ne postoji univerzalna metoda za otkrivanje falsifikata. Može samo da se govori o metodologiji, kombinaciji više metoda i sveobuhvatnoj analizi dobijenih rezultata.
I predsednik SPOS-a je izjavio da je proizvodnja falsifikovanog meda eskalirala u čitavom svetu i da postoje zemlje čija je državna strategija proizvodnja takvog meda. Naveo je primer „jedne od najvećih država u svetu” od koje kupci imaju mogućnost da naruče med koji žele u količinama koje žele i da će im odmah biti isporučen. Samo treba da u porudžbini napišu koju količinu žele, koliko i koje vrste polena žele u njemu, kao i koje ostale parametre med treba da zadovolji – objasnio je Živadinović.
On je napomenuo da taj proizvod zadovoljava osnovne standarde kvaliteta, ali da sofisticiranije analize pokazuju da to ipak nije prirodan med. Kako je naveo, na tržištu Srbije ima mnogo meda „koji uopšte nije video pčele” i da u godinama kada su prinosi slabi rasprostranjenost falsifikata dobija neverovatne razmere.
–Pravi med se ili izveze ili ga jednostavno nema dovoljno na tržištu, pa falsifikatori koriste priliku i zarađuju enormne sume novca – rekao je Živadinović.
Srbija ima 1,3 miliona registrovanih košnica i oko 12.000 pčelara, prinosi meda nisu veliki i variraju između šest i 12.000 tona meda godišnje.
Kako mora biti obeležen
Prema važećim nacionalnim propisima med se označava u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. U deklaraciji se navodi da li je med prema poreklu cvetni (nektarni) ili medljikovac, da li je prema načinu proizvodnje vrcani, ceđeni, filtrirani i drugo. Ako je reč o mešavini meda – da li potiče iz zemalja EU ili zemalja koje nisu članice unije. Takođe, mogu da se navedu i dodatni podaci o biljnoj vrsti, regionalnom poreklu ili neka posebna karakteristika kvaliteta.
Šta je kvalitetan med
Kako su za naš list ranije izjavili stručnjaci sa Hemijskog fakulteta, kvalitetan med je proizvod pčela, bilo da je reč o nektarnom medu, bilo medljikovcu, proizveden prema principima dobre pčelarske prakse, koji ne sadrži kontaminente (ostatke pesticida, teških metala, drugih zagađujućih supstanci), ima miris i ukus svojstven svom biljnom poreklu. Posebno je cenjen monoflorni med, a u poslednje vreme raste popularnost medljikovca. Med iz Srbije je odličnog kvaliteta zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznovrsnom biljnom svetu.
