PODELI
Foto: Urban City / B.P. // ilustracija

Veliki je jaz između plata u javnom sektoru i onih kod privatnika zbog čega je teško očekivati da će poslodavci prihvatiti zahtev sindikata da minimalac u Srbiji bude 39.000 dinara, rekla je za RTS glavna i odgovorna urednica magazina “Biznis” i “Ekonometar” Radojka Nikolić.

Pre dva dana počeli su pregovori o minimalnoj ceni rada. Pregovori države, sindikata i poslodavaca trebalo bi da se završe početkom septembra, a konačnu odluku o visini minimalne cene rada doneće Socio-ekonomski savet. Sindikati traže minimalac u visini od 39.000 dinara, dok je pozicija države bliža 35.000 dinara.

“Neki dogovor se uvek postigne, problem je uvek oko visine. Unija poslodavaca nije za predlog sindikata jer nije sigurno da mogu da tu sumu isplaćuju. Prosečne plate kod preduzetnaka su 33.000 dinara, a u javnom sektoru 73.000. To nam govori da su mnogo bolje plate u javnom sektoru, gde se takođe najavljuje rast, a pitanje je da li poslodavac u privatnom sektoru može da zaradi i isplati tolike plate. Izvesno je da poslodavci nisu za povećanje do nivoa od 39.000”, rekla je urednica magazina “Biznis” i “Ekonometar” Radojka Nikolić.

Prema njenim rečima, poslodavci žele da zadrže dobre radnike, jer se situacija menja i više ne važi “ako nećeš ti ima ko hoće”.

“Nema više dovoljno ljudi kao ranije, posebno su u deficitu neka zanatska zanimanja. Velika je potražnja za, recimo, radnicima u građevini, pa se čak i uvozi radna snaga i nije retkost da imate radnike iz Turske, Indije. Tu je i uticaj pandemije, ali i promena na samom tržištu rada”, objašnjava Radojičićeva.

Kada je reč o privredi, Radojičićeva kaže da smo već u trećem kvartalu i da može da se vidi kako prolazi ova godina.

“Rast BDP-a od 6,5 odsto je realan, jer naša privreda nije imala mnogo oblasti koje su direktno pogođene pandemijom. Mi se ne oslanjamo u velikoj meri na turizam kao neke druge zemlje već su nam glavne privredne grane pre svega vezane za proizvodnju hrane i izvoz. Prošle godine imali smo pad od oko 1 odsto i sa prognoziranim rastom od 6,5 odsto vraćamo se na nivo iz 2019. godine. I na globalnom nivou prosečan rast je oko 6 odsto i zato bi bilo dobro da u narednim godinama naš rast bude veći od globalnog proseka”, istakla je glavna i odgovorna urednica magazina “Biznis” i “Ekonometar”.

Prema njenim rečima, prava slika privrede videće se kada prestanu državne dotacije, a svet će se u narednim godinama verovatno suočiti sa nekom novom ekonomskom krizom upravo zbog zaduživanja koje je dozvoljeno zbog pandemije.

Ekonomista Nurijel Rubini, koji je predvideo ekonomsku krizu 2008. godine, nedavno je upozorio da svetu preti na stagflaciju, stanje u kome nema ekonomskog rasta, a imamo inflaciju, što je sve uslovljeno dužničkom krizom.

“On kaže da će jedan vid poremećaja biti i seljenje velikih firmi iz zemalja sa jeftinom radnom snagom bliže Evropi pa tako pominje da će doći do ‘balkanizacije globalnih lanaca snabdevanja”, navela je Radojka Nikolić.

KOMENTARIŠI