Na pakovanjima hrane bi trebalo da piše koliko vežbanja je potrebno za sagorevanje kalorija koje ona sadrži, kažu britanski istraživači.
Procene da je potrebno četiri sata hoda da bi se sagorele kalorije iz pice ili 22 minuta trčanja za čokoladicu stvara sliku o količini energije koja određena hrana, sadrži. Ovakvo označavanje bi ljudima pomoglo da se manje opuštaju kada biraju hranu, a cilj je borba protiv gojaznosti, ukazuje ovo istraživanje.
Nedavno istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuje da je svaki peti stanovnik Srbije gojazan, a da još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma.
Prema navodima istraživača, koji su u obzir uzeli 14 studija, ovakvim obeležavanjem ljudi bi dnevno uneli u proseku 200 kalorija manje. To možda ne zvuči mnogo, ali bi imalo uticaj na nivo gojaznosti širom zemlje, navodi se u časopisu o epidemiologiji i zdravlju nacije.
U Velikoj Britaniji više od dve trećine odraslih ima prekomernu težinu ili je gojazno.
“Zainteresovani smo da na različite načine ljude pokrenemo da donesu dobre odluke o tome šta jedu i da postanu fizički aktivniji”, kaže vodeći istraživač, profesorka Amanda Dali.
Ukoliko bi na pakovanjima bilo obeleženo koliko je vežbanja potrebno da se sagore kalorije, ljudi bi lakše razumeli šta jedu i mogli bi da donose bolje odluke kada je ishrana u pitanju.
Profesorka Dali kaže da bi mnogi mogli da budu šokirani kad shvate koliko je vežbanja potrebno da se sagore kalorije iz grickalica i poslastica.
“Znamo da javnost rutinski potcenjuje broj kalorija u hrani. Ako kupite čokoladni mafin koji sadrži 500 kalorija, na primer, onda je to oko 50 minuta trčanja. Ovde zaista nije reč o ishrani. Reč je o edukovanju javnosti o tome da kada konzumiraju hranu moraju da imaju i energetsku potrošnju, pa da mogu da razmisle da li zaista žele da potroše dva sata u sagorevanju čokoladne torte ili da li je čokoladna torta zaista vredna toga”, kaže ona.
Britansko Kraljevsko društvo za javno zdravlje volelo bi da vidi oznake vremena vežbanja potrebnog za sagorevanje kalorija na proizvodima što je pre moguće. Saopštili su i da bi taj korak mnogi potrošači pozdravili.
Ova vrsta obeležavanja zaista stavlja potrošnju kalorija kod pojedinca u kontekst energetske potrošnje, i znajući to, možemo delimično da objasnimo rekordne nivoe gojaznosti sa kojima smo suočeni.
Profesorka Dali se nada da će jedan veliki prehrambeni lanac ili kompanija biti spremni da isprobaju nove oznake na proizvodima kako bi označavanje moglo da zaživi.
