On je naglasio da novi zakon o drumskom saobraćaju, koji će početi da se primenjuje 12. februara, nije restriiktivniji, niti uvodi bilo kakvu novinu u odnosu na postojeće propise.
Vanlinijski prevoz, pojasnio je on, zloupotrebljavan je prethodnih godina i počeo je da predstavlja ozbiljan generator sive ekonomije, te je godišnja šteta u drumskom saobraćaju oko 55 miliona evra.
Upitan da li će ministarstvo uslišiti zatev kombi prevoznika i stopirati primenu zakona, Stojanović je rekao da nisu dobili nikakav zvaničan zahtev, ali i da su dobili ne bi stopirali primenu zakona.
“Zakon usvojen pre 18 meseci u paralamentu, usklađen je sa svim evropskim direktivama koje se bave prevozom putnika i tereta u međunarodnom prevozu”, rekao je on i dodao da je bila javna rasprava, a da je udrzuženje koje protestuje formirano je jula 2016. godine i nije postojalo u vreme izrade zakona.
Većina preduzeća koja obavljaju kombi prevoz putnika, kako kaže, registrovana su za druge delatnosti, te se prethodnih godina protivzakonito bave prevozom putnika u unutrašnjem i međunarodnom prevozu, što je krivično delo.
“Ne možemo govoriti ovde o biznisu, već o nelegalnom prevozu koji oni vrše. Odredbe koje sankcionišu ovakvu vrstu protivzakonitog ponašanja putnika su na snazi godinu dana i oni nisu reagovali pre godinu dana”, rekao je Stojanović novinarima u Beogradu.
Jedini način da kombi prevoznici legalizuju posao kojim se bave, kako kaže, je da kupe odgovarajuća vozila za to – minibuseve sa 12 i više sedišta, a zatim uspostave redovne linije u međumesnom i međunarodnom saobraćaju.
“Oni su sada našli modus kako da voze putnike do Budimpešte, Beča, Zagreba, na taj način što niko neće kontrolisati radno vreme, što vozač može da vozi sa B kategorijom, što neće čekati na prelazu u redu na carinu”, rekao je Stojanović.
Kombi je putničko vozilo, pojašnjava on, a tim vozilima ni po postojevćim zakonima do sada nije bilo dozvoljeno obavljanje javnog linijskog, međumesnog i međunarodnog prevoza.
