Foto: Urban City / B.P.

Muzički sastav EYOT održaće solistički koncert u Požarevcu, u sali Centra za kulturu, u sredu 20. decembra od 20 časova. Ulaznice su u prodaji na blagajni centra.

Koncert u Požarevcu se organizuje u okviru koncertne serije pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture kojom obeležavaju petnaest godina prisustva na sceni, a prethodili su nastupi u Bugarskoj i Italiji, Aleksincu i Kragujevcu dok sledi koncert u Užicu…

Grupa je nedavno objavila prvi singl sa prvog „živog“ albuma, koji februara 2024. godine objavljuje renomirana nemačka izdavačka kuća „Neuklang“, sa kompilacijom snimaka iz Japana, Švajcarske, Rumunije, SAD, Bugarske, Nemačke, Srbije, Francuske, Italije, Rusije i Severne Makedonije, odnosno zapise od 2011. do 2023. godine.

Ovaj dupli CD sadrži 16 kompozicija sa ukupno dva sata muzike. Prvi objavljeni singl, zapis kompozicije „Drifters“, snimljen je na prošlogodišnjem festivalu „Kraj Vardarot Džez“ u Skoplju, a objavljen je na svim digitalnim platformama 17. novembra 2023. godine.

Vojislav Pantić, najpoznatiji srpski džez kritičar u pratećem tekstu na omota ovog albuma između ostalog zapisuje:

„Album „Quindecennial“ zaokružuje petnaest godina delovanja kvarteta EYOT, najuspešnijeg srpskog džez sastava na globalnoj sceni. To je izuzetno redak jubilej u svetu džeza gde razmeni ideja sa novim licima u novim formatima stremi velika većina stvaralaca. Znajući to, prirodno se odmah nameće pitanje: čime se nadahnjuju Dejan Ilijić, Slađan Milenović, Marko Stojiljković i Miloš Vojvodić, šta ih i dalje vodi da sa jednakim žarom nastavljaju zajednički umetnički poduhvat? – Odgovor daje ovaj album.“
Podsećamo, muzički sastav EYOT je aktuelni nosilac GODUM nagrade za najbolju srpsku džez grupu 2022. godine, po oceni Udruženja džeza, zabavne i rok muzike, a do sada su objavili pet albuma, sve za inostrane izdavače i nastupali u više od trideset država sveta. Njihova muzika predstavlja sveži zvuk koji spaja kulturu džeza, sofisticiranost klasičnog klavira, psihodelične i ambijentalne muzike, kao i reljefne elemente istočnoevropskog folklora.

KOMENTARIŠI