Minimalna cena rada od sledeće godine biće 230 dinara po satu, a minimalna zarada 40.020 dinara, odlučeno je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
Sindikalci i poslodavci nisu postigli dogovor, pa je odluka ponovo bila na Vladi. Sindikati nezadovoljni ukazuju – nedostaje još 10.000 dinara do minimalne potrošačke korpe. Ministar finansija Siniša Mali kaže za RTS da je reč o najvećem do sada povećanju minimalne zarade koja, ističe, nije socijalna već ekonomska kategorija. Čeka nas teška zima i teška godina – ukoliko se situacija pogorša, reagovaćemo, rekao je Mali.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je uvek teško napraviti balans između interesa poslodavaca i sindikata, te da je država na sebe preuzela ukupan trošak povećanja minimalne zarade na 40.020 dinara.
Procenat povećanja je 14,3 odsto, a ministar ističe da je reč o procentualno najvećem povećanju ikada.
“Godine 2012. minimalna zarada je bila 15.700 dinara, sa ovim povećanjem prvi put prelazimo 40.000 dinara. To je dva i po puta veće povećanje za period od samo 10 godina”, rekao je Mali.
Napominje da je povećanje donelo ukupan trošak za privredu, uključujući i državu, 41 milijardu dinara, a da bi poslodavce to koštalo 350 miliona evra.
“Imali smo poslodavce koji su rekli u uslovima krize mi nemamo prostor da povećamo i plate, onda smo mi kao država rekli – mi ćemo da preuzmemo celokupan teret. Ni na koji način ne želimo da dovedemo poslodavce da kažu – zbog povećanja minimalne zarade, mi ćemo da otpuštamo ljude”, rekao je Mali.
Dodao je da se od 1. januara 2023. godine povećava neoporezivi deo dohotka sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, kao i da se umanjuje za jedan posto umanjuju doprinosi za PIO fond na teret poslodavca.
“Na takav način u potpunosti preuzimamo teret na sebe, odnosno olakšavamo poslodavcima”, rekao je mali.
Kod ovog pitanja, dodaje, važna su dva faktora.
“S jedne strane, hoćemo da povećamo i očuvamo životni standard građana Srbije, to je deo paketa, jer nas od 1. januara čeka povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto. Takođe, idemo sa ogromnim povećanjem penzija – od 1. novembra će biti uvećane penzije za 9 posto, od 1. januara dodatnih 12,2 posto povećanja, ukupno 20,2 posto povećanja penzija”, rekao je Mali.
S druge strane je, dodaje, to što svaki šok na strani poslodavca može da izazove otpuštanja i povećanje broja nezaposlenih. Napomenuo je da je, prema poslednjim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto i da je reč o, kako kaže, istorijski najnižoj stopi.
“Minimalna zarada nije socijalna kategorija”
Na primedbe sindikata da minimalnoj zaradi nedostaje još 10.000 dinara da bi mogla da parira potrošačkoj korpi, ministar odgovara da su to različite stvari, te da je minimalna zarada ekonomska a ne socijalna kategorija.
“Minimalna zarada je tu da obezbedi da ukoliko poslodavac uđe u poslovne probleme, da ima obavezu do maksimalnog roka od šest meseci da svojim zaposlenima isplaćuje minimalnu zaradu”, rekao je Mali.
Podsetio je na mere koje država preduzima u vremenima krize.
“I dalje imamo kontrolisanu cenu osnovnih životnih namirnica, goriva, i dalje imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, osim Gruzije, ako se ne varam. Na različite načine štitimo standard i interese građana”, rekao je Mali i dodao da je povećanje minimalne zarade veće od inflacije.
Minimalna cena rada, objašnjava, zavisi od faktora kao što su rast BDP-a, stepen inflacije, broj zaposlenih.
“Cilj je da povećamo minimalnu zaradu, time povećavamo i prosečne plate”, rekao je Mali i dodao da je krajnji cilj da sledeće godine prosečna zarada bude 710 evra i da se ide ka zaradi od 1.000 evra.
Za dalji razgovor sa sindikatima je, kaže, otvoren.
“Čeka nas teška zima, teška naredna godina, samo ako smo jedinstveni možemo sve ovo da prebrodimo. Ukoliko se situacija pogorša, da, reagovaćemo”, rekao je Mali.
