Međunarodni dan Roma i Romkinja, koji se obeležava danas, ove godine za temu ima dečje brakove a ono što naročito zabrinjava je da je u romskim podstandardnim naseljima čak skoro svaka druga žena stupila u brak pre navršene 18. godine njih 57 odsto, a čak 15,8 odsto od tog broja i pre navršene 15. godine.
Stručnjak UNICEF-a za dečju zaštitu Vesna Dejanović rekla je za Tanjug da je, nakon višegodišnjeg porasta stope dečjih brakova u podstandardnim naseljima (od 2005 do 2014. godine, posle 2015. godine došlo do stagnacije.
Prema njenim rečima, postoje indicije da taj broj ponovo raste, ali će se pouzdani uporedivi podaci dobiti tek nakon ponovoljenog istraživanja UNICEF-a o pokazateljima o položaju žena i dece.
Dečjim brakom se smatra stupanje u formalnu ili neformalnu bračnu zajednicu u kojem jedan od partnera nije punoletan, odnosno ima manje od 18 godina.
I u Srbiji i u svetu, devojčice znatno češće od dečaka stupaju maloletne u brak.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dodaje Dejanović, godišnje se sklopi oko 2.000 maloletničkih brakova.
Taj broj varira, ali treba imati u vidu da se ovaj podatak odnosi samo na one brakove koji su sklopljeni uz odobrenje suda – sa navršenih 16 godina (jer Porodični zakon to još uvek omogućava), i ne daje pravu sliku jer ne obuhvata neformalne bračne zajednice, uključujući one za osobe mlađe od 16 godina, napominje Dejanović.
Ona je navela da su uzroci dečjih brakova složeni i da su rezultat sadejstva više faktora, povezani su sa društvenim normama i uverenjima, a takođe predstavljaju oblik rodnog zasnovanog nasilja.
Ono što je izuzetno važno jeste da se štetna praksa dečjih brakova ne sme karakterisati kao tradicionalna praksa pojedinih nacionalnih zajednica a to se često čini kada se govori o romskoj zajednici. Dečji brakovi se najčešće dešavaju u uslovima siromaštva i društvene isključenosti. Dakle, to što je stopa dečjih brakova najviše prisutna u romskoj zajednici nije zbog njihove nacionalne pripadnosti, već zato što su siromašni, diskriminisani i isključeni. To potvrđuju i podaci jer se dečji brakovi najčešće registruju u neformalnim, podstandardnim naseljima, a ne u celoj romskoj zajednici, ističe Dejanović.
Ovo potvrđuje i antropolog Ljiljana Gavrilović i ističe da bi uzrok dečjih brakova trebalo posmatrati u ekonomskom kontekstu, odnosno da je gotovo primarni uzrok stupanja u maloletnički brak želja za odvajanjem od primarne porodice i samostalno donošenje odluka o sopstvenom životu.
U primarnoj porodici one nemaju pravo donošenja odluka, najčešće brinu o mlađoj deci u porodici, ekonomski zavise od roditelja i često nemaju adekvatnu podršku za školovanje. Čak i ako završe srednje, pa i više obrazovanje, teško nalaze posao jer se susreću sa diskriminacijom, što ih ponovo vraća na zavisnost od roditelja i porodice u svakom smislu. Udajom, one dobijaju status odrasle osobe i veruju da dobijaju mogućnost da odlučuju o svom životu, uključujući odlazak u Nemačku i druge zemlje koji se često vidi kao jedina mogućnost sticanja ekonomske sigurnosti, rekla je Gavrilović za Tanjug govoreći o maloletnicama koje stupaju u brak.
Ona je dodala da i dalje postoji diskriminacija Roma prilikom zapošljavanja, a posebno kada su Romkinje u pitanju te one koje se odlučuju za ranu udaju, po pravilu protiv volje svojih roditelja, svoju životnu ulogu vide isključivo kao majke i žene i kao jedinu priliku za sticanje statusa odrasle osobe u svojoj zajednici, ma koliko to ne bilo u skladu sa Zakonom.
Što se posledica tiče, Dejanović navodi da su one kompleksne i dugoročne, da dečji brak predstavlja višestruko kršenje prava deteta i težak oblik nasilja nad detetom.
Dečji brak je ukradena sadašnjost i ukradena budućnost. Svakom detetu mora da se osigura ostvarivanje prava na obrazovanje, zdravlje, zaštitu od nasilja i prilika da se sprema za produktivan život u odraslom dobu. Dečji brak znači rizik za fizičko i mentalno zdravlje. Devojčice rađaju decu, ugrožavajući i svoje i zdravlje svog deteta. Ostaju ekonomski zavisne, noseći teret majčinstva i domaćinstva a uz to su i često žrtve nasilja. Na takav način se takođe i održava lanac siromaštva i isključenosti, ističe Dejanović.
Na pitanje šta je potrebno da se uradi da bi se okončala praksa dečjih brakova, Dejanović kaže da odgovor treba da bude koordinisan i na više nivoa.
Na zakonodavnom nivou, potrebno je uvesti potpunu zabranu dečjih brakova – kroz izmene Porodičnog zakona, kao i da se osigura bolja zaštita žrtve i adekvatnije sankcionisanje počinioca – izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o prevenciji porodičnog nasilja, rekla je Vesna.
Ona je dodala da je izuzetno važno osigurati koordinisano sprovođenje nacionalnih politika i mera koje u svom fokusu imaju smanjenje stope siromaštva i povećanje socijalne uključenosti Roma.
Relevantne za ovu temu su i brojne politike u oblasti prevencije i zaštite od nasilja nad decom i rodno zasnovanog nasilja.
Od naročitog značaja je da se uspostavi dobar koordinisan mehanizam rane identifikacije rizika na lokalnom nivou i uvremenjene podrške u svakom pojedinačnom slučaju. To je zajednička odgovornost svih aktera centara za socijalni rad, škola, zdravstvenih ustanova, policije, pravosuđa. Romske nevladine organizacije, a naročito Romska ženska mreža, su u tom procesu nezamenljiv partner i treba da budu aktivno uključeni u lokalne timove, rekla je Dejanović.
Na pitanje da li se u slučajevima maloletničkih brakova dešava i trgovina decom, Dejanović kaže da je prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zastitu za 2021. godinu, Centar za zastitu žrtava trgovine ljudima prijavio četiri novoidentifikovana slučaja (tri devojčice i jedan dečak) uz četiri slučaja iz prethodnih godina sa kojima još uvek rade, a za koje navode da je oblik trgovine ljudima bio prinudni brak.
U skladu sa svojim mandatom, UNICEF je tu da pruži podršku akterima koji dele odgovornost u ostvarivanju prava deteta. To su, navode, prvenstveno vlada i institucije sistema. Takođe, izuzetno važnu ulogu ima i civilni sektor.
Kada govorimo o romskoj zajednici, rekla je Dejanović, nezamenljiv partner su romske nevladine organizacije a posebno Romska ženska mreža.
Zahvaljujući podršci Korejskog Nacionalnog komiteta i Švedske agencije za razvojnu saradnju (u sklopu Zajedničkog projekta UN agencija), UNICEF je tokom prethodnih godina, zajedno sa navedenim akterima, radio na razvoju modela za rad u lokalnoj zajednici. On je tekstiran, dokazano daje rezultate i na raspolaganju je svim lokalnim zajednicama i akterima koji žele da ga primene u svojim sredinama”, rekla je Dejanović.
Dodaje da je UNICEF podržao formiranje Nacionalne Koalicije za okončanje dečjih brakova, što je, navodi, izuzetno važan mehanizam za koordinaciju, praćenje, zagovaranje i sinergijsko delovanje.
“I u narednom periodu ćemo nastaviti da pružamo podršku radu Koalicije, kao i unapređenju programa podrške mladim romskim liderkama”, ističe Dejanović.
