Gornjačka klisura, kao i manje-više sve u okolini Homoljskih planina, obavijena je misterijom i legendama. A kako nema naučnog objašnjena za neke pojave, ne preostaje ništa drugo nego da se uverite lično da tamo ipak ima neke “magije”.
Prodirući kroz planine Homolja, reka Mlava izrezbarila je Gornjačku klisuru. Ona predstavlja jedini prolaz kroz monumentalni planinski masiv Homolja i baš zato nosi i naziv “Kapija Homolja”. Klisura je poznata, ne samo kao čudo prirode već i jedinstvena riznica istorijskih spomenika.
U Gornjačkoj klisuri, na pola puta između manastira Gornjak i nekadašnje Mitropolije, događa se još jedna neobjašnjiva prirodna pojava. Na jednom delu svog toka, reka Mlava se uopšte ne čuje. Meštani ovo mesto nazivaju “Voda koja ćuti” i pojavu objašnjavaju dvema legendama.
Prva govori o glasniku sa Kosova koji je na ovom mestu saopštio narodu vest o izgubljenoj bici. U tom trenutku sve je zanemelo – i ljudi, i šuma i reka. I od tada se ovde žubor Mlave više nije čuo.
Po drugom predanju, ovo je mesto gde je Knez Lazar, u toku lova uoči Kosovske bitke, sreo isposnika Grigorija. Želeo je da priča sa njim, ali Grigorije nije hteo da pređe reku. Zbog toga je razgovor započet dovikivanjem preko glasne reke.
Kada je Grigorije uvideo da je Lazar pobožan čovek uputio je molitvu da se reka utiša. Molitva mu je uslišena, a nakon razgovora Knez Lazar gradi bogomolju u Gornjačkoj klisuri.
