Prihod od mobilne telefonije beleži rast veći od tri odsto, uprkos smanjenju broja korisnika, svedoče podaci RATEL-a.
Direktor RATEL-a Vladica Tintor rekao je za Tanjug da, pored fiksne telefonije koja beleži pad broja pretplatnika i tek je 79,5 odsto domaćinstava imalo fiksni telefon, u prethodnih nekoliko godina opada i broj korisnika mobilne telefonije u Srbiji što je, navodi, trend i u svetu.
Tako, prema podacima RATEL-a, broj korisnika mobilne telefonije u 2018. beleži manji pad od oko 2,2 odsto u odnosu na 2017. godinu, a Tintor navodi da njihov broj i dalje premašuje ukupan broj stanovnika u Srbiji.
Kaže da je u 2018. godini na 100 stanovnika bilo 120 korisnika mobilne telefonije, a u 2017. godini 122.
Uprkos smanjenju ukupnog broja korisnika u poslednje tri godine, podaci RATEL-a su pokazali da količina odlaznog govornog saobraćaja u minutima ipak raste, pa je tako u 2018. godini zabeleženo povećanje od 6,3 odsto u odnosu na 2017. godinu.
S druge strane, broj poslatih poruka i dalje ima opadajući trend sa oko dve poruke dnevno po korisniku, što je smanjenje od 7,6 odsto.
Tintor je rekao da je dobra stvar to što prihod od mobilne telefonije beleži rast veći od tri odsto.
“Bez obzira što nije moguće povećati korisničku bazu, operatori i dalje pronalaze način da povećaju prihode, što je dobro za tržište”, smatra Tintor.
Što se tiče interneta i kablovske televizije, Tintor je rekao da se tu već nekoliko godina beleži rast i broja korisnika i prihoda.
Tako je u Srbiji u 2018. bilo više od milion i po korisnika interneta što je, navodi, rast od skoro pet odsto u odnosu na 2017. godinu.
I dalje se za pristup Internetu najviše upotrebljavaju mobilni telefoni, što je rezultiralo porastom broja korisnika usluge mobilnog interneta od 10,7 odsto, pokazali su podaci RATEL-a.
Tako je povećanje broja korisnika uslovilo i povećanje obima internet saobraćaja, koji se udvostručio u odnosu na 2017. godinu i u 2018. je iznosio skoro 218 miliona GB na godišnjem nivou.
Građani su internet najviše koristili za traženje informacija o robi i uslugama (76,8 odsto) i gledanje video sadržaja sa internet servisa za razmenu kao što su YouTube, Flickr, Picasa (76,3 odsto), kao i za društvene mreže poput Facebooka i Twitera (70,3 odsto).
Još interesantnije je, kaže Tintor, tržište distribucije medijskih sadržaja koje je u 2018. po prihodu raslo čak 18 odsto u odnosu na 2017. godini, a po broju pretplatnika više od 10 odsto.
Tako je, dodaje, bilo skoro 1,9 miliona pretplatnika u Srbiji u 2018. najviše zahvaljujući rastu broja pretplatnika usluga distribucije medijskih sadržaja preko kablovske distributivne mreže.
Tintor kaže da internet i tržište distribucije medijskih sadržaja, sa rastom broja korisnika i rastom prihoda, svakako utiču na rast celog tržišta elektrosnkih komunikacija.
Za razliku od EU gde je već duže zabeležen trend smanjenja, Tintor kaže da se u Srbiji već drugu godinu zaredom beleži rast broja poštanskih usluga za jedna odsto.
“Svuda u svetu dolazi do pada broja poštanskih pošiljaka. Kod nas je i dalje rast od jedan odsto. U proseku, u 2018. godini uručena je 131 poštanska pošiljka po domaćinstvu, odnosno 45 poštanskih pošiljaka po stanovniku”, rekao je Tintor.
Poštanska delatnost ostvarila je prihod od poštanskih pošiljaka od oko 20 milijardi dinara, što je približno 0,4 odsto projektovanog BDP-a.
“Ono što ohrabruje jeste da još uvek nismo ušli u stagnaciju, a svakako je zanimljiv rast paketskih usluga, koje su u stvari posledica elektronske trgovine”, navodi direktor RATEL-a.
