Mehanizam iz Antikitere je 2.000 godina star ‘računar’ koji je donedavno predstavljao pravu zagonetku, a grupa istraživača u poslednjih desetak godina je najmodernijom opremom analizirala sve njegove fragmente. Naučnici sada veruju da se konačno bliže otkrivanju prave namene ovog uređaja.
Sam mehanizam bio je smešten u drvenoj kutiji, na šta ukazuju fragmenti koji su pronađeni oko njega. Funkcionisao je na sličan način kao i satovi, a ručica na njegovoj strani se koristila za navijanje, što je pokretalo zupčanike i najmanje sedam kazaljki koje su se kretale različitim brzinama. Za razliku od satova, kazaljke su pokazivale položaje nebeskih tela i pomračenja. Tekstualni vodič na mehanizmu pomagao je da se lakše razume šta znači koji položaj.
Verovalo se da je reč o astronomskom računaru koji su stari Grci koristili kako bi pratili kretanje Sunca, Meseca i planeta, a godine proučavanja dovele su naučnike do pretpostavke da mehanizam ima i ‘natprirodnu’ svrhu.
Naime, istraživači veruju da se mehanizam koristio sa ciljem da se ‘predvidi’ budućnost na osnovu pomračenja Sunca i njihovih boja, odnosno da je boja pomračenja ukazivala na to šta nosi budućnost. Tu hipotezu naglašava i istoričar Aleksandar Džouns sa Univerziteta u Njujorku.
“Mehanizam iz Antikitere briše granicu između nauke i natprirodnog, ali bez obzira na to daje ključni uvid u to kako su stari Grci videli prirodni svet. Ovo nije bio istraživački alat ili nešto čime bi astronomi radili proračune, ali ni za astrološke prognoze, već uređaj kojim se učilo o svemiru i našem mestu u svemiru. Rekao bih da je to bio sličniji pomagalu za filozofe” – rekao je Džouns.
Pomračenje Sunca nije toliko neobična pojava i postoji velik broj varijacija, od one u kojoj je zaklonjen neznatan deo Sunca, do potpunog pomračenja. U zavisnosti od tog intenziteta, boje na nebu mogle su da imaju veliki broj varijacija. Stari Grci su ih verovatno pratili i pokušali da ih povežu sa budućim događajima. Kako je u tom području cvetala astronomija, ne čudi što su rani naučnici pokušavali da predvide budućnost prateći nebeske događaje.
Oko starosti ovog složenog mehanizma takođe su se lomila koplja. Većina se ipak slaže da je konstruisan između 60. i 200. godine p.n.e., ali je zbog vremena i mora iz olupine izvađeno manje od 100 fragmenata ovog mehanizma. Osim toga, mnogobrojni natpisi na mehanizmu bili su debeli tek 1.2 milimetra. Zahvaljujući rendgenu i novim tehnikama obrade slike, naučnici su uspeli da otkriju da se mehanizmom predviđalo pomračenje, pratilo kretanje Sunca, Meseca i zvezda i položaji pet planeta poznatih Grcima (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn).
