Od izvinjenja do oduševljenja – u ovom raspoloženju su banke i građani Srbije dočekali domaću “dina” karticu.
Kako su iz Narodne banke Srbije objasnili za B92.net, DinaCard na domaćem tržištu postoji već 15 godina i prihvata se na svim bankomatima u zemlji i svim prodajnim mestima na kojima se prihvataju platne kartice.
Međutim, ono što je novina od 17. avgusta 2018. godine, jeste da su sada banke u obavezi da uz platnu karticu, besplatno izdaju i domaću Dina karticu.
Za njeno korišćenje provizija je 2,18 dinara, koji odlaze u srpski budžet, a za korišćenje viza i master kartica provizija je 12 i 8,2 dinara, koji se ne slivaju u budžet. Ova kartica može da se koristi kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
A šta domaća “dina” znači za srpskog građanina, iz NBS objašnjavaju:
“Kako bi se sagledao značaj koji obavezno izdavanje kartice ima za korisnike kartica, važno je istaći da je učešće kartičnih transakcija u našoj zemlji u ukupnim bezgotovinskim plaćanjima sve veće, i u 2017. godini iznosilo je 57%, a od toga se u ovom trenutku čak 87% lokalnih transakcija karticama u dinarima realizuje u platnim sistemima izvan zemlje, nad kojima institucije Republike Srbije nemaju nadzor niti kontrolu.”
Upravo na dominantnijem broju transakcija van zemlje NBS nema kontrolu, a novim izmenama, korisnici kartica dobijaju adekvatnu zaštitu od eventualnih problema u funkcionisanju internacionalnih kartičnih sistema.
“Član 9. „miri“ dva cilja – obezbeđuje zaštitu domaćeg platnog sistema a istovremeno daje alternativu inostranim kartičnim sistemima da mogu da nastave da posluju kao i od sada uvažavajući njihovu veličinu i nefleksibilnost da se prilagode malim tržištima ili da registruju svoje poslovanje u Republici Srbiji”, objašnjavaju za B92 iz NBS.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović podržava uvođenje nacionalne kreditne kartice. Kako kažu u Srbiji postoje 3 vrste kartica, američke Viza i Masterkard i Dina koja je uvedena pre više godina, ali je sada dobila zakonsku osnovu.
“Suština je da kod ovih profit ide u strane zemlje, za Razliku od Dine. Već u startu je 4 puta jeftinija, jer je transakcija 2 dinara a kod ovih 8 dinara”, objašnjava on.
Musabegović je dodao i da je imati domaću karticu dobro i da se čini da će Dina vrlo brzo postati kreditna kartica koja će zameniti čekove.
Važno je naglasiti i da građani koji do sad nisu bili u mogućnosti da koriste platne kartice zbog eventualnih troškova koje su one povlačile za sobom, imaće od sada mogućnost da potpuno besplatno dobiju savremen platni instrument koji će im u svakom trenutku obezbeđivati pristup sredstvima na računu.
Sa druge strane, za trgovce povećano izdavanje Dina kartica predstavlja prekretnicu u pogledu mogućih ušteda na trgovačkim provizijama.
Podsetimo, većina razvijenih zapadnih zemalja decenijama ima svoje nacionalne kartične sisteme, kako bi se uštedelo na troškovima kartičnih transakcija, a neke vrlo značajne zemlje su ih uvele poslednjih godina.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković izjavila je da su obaveštenja koja banke ovih dana šalju klijentima veoma zanimljiva pojava, jer variraju tonovi od zadovoljstva zbog uvođenja Dina kartice do čak izvinjenja.
Na pitanje zašto je to tako, iz NBS kažu:
“Troškovi banaka prema internacionalnim kartičnim sistemima su višestruko viši nego za Dinakard (za jedan od najčešće korišćenih stranih kartičnih sistema u našoj zemlji, iako se njime realizuje samo 25% prometa, trošak banaka za njegovo korišćenje je čak 54% svih troškova po kartičnim plaćanjima. U isto vreme, Dina kojom se realizuje 12% prometa u zemlji generiše trošak oko 2% od ukupnih troškova bankarskog sektora)”, ističu iz NBS.
Oni zaključuju da banke sve navedene troškove naplate korisnicima kroz cene svojih usluga. Ako se ima u vidu prethodno navedeno, uzroci za negodovanje pojedinih banaka ne mogu biti zasnovani na razlozima baziranim na interesu njihovih korisnika i samih banaka, ili na opštem interesu, pa je to pitanje na koje mogu odgovor dati samo pojedine banke.
