Opada interesovanje za Facebook, raste za druge platforme

Opada interesovanje za Facebook, raste za druge platforme

Ispitanici su rekli da često nalaze priče na Facebooku i Twitteru i prosleđuju ih na grupe na WhatsAppu radi diskusije u okviru manjeg kruga prijatelja

Foto: Pixabay // ilustracija

Mnogi ljudi prebacuju se sa Facebooka na zatvorene forume poput WhatsAppa kako bi raspravljali o dnevnim vestima, jer brinu zbog privatnosti, lažnih vesti i “zatrovane atmosfere” u kojoj se odvija diskusija na toj platformi, pokazalo je danas objavljeno istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva.

Najnoviji Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazao je da opada upotreba vesti preko Facebooka, naročito među mladima, koji se radije okreću WhatsAppu, Instagramu i Snapchatu.

“Ljudima postaje pomalo dosadan Facebook”, rekao je vodeći autor sedmog godišnjeg izveštaja Nik Njuman za Tomson Rojters Fondaciju.

Facebook je i dalje najpopularnija društvena mreža za vesti, sa 36 odsto korisnika protekle nedelje, ali gubi prednost u odnosu na druge aprikacije, naročito od WhatsAppa, koji je utrostručio popularnost kao izvor vesti u protekle četiri godine za 15 odsto.

Ljudi se bolje osećaju kada “razgovaraju” na zatvorenim platformama u zemljama sa “polarizovanim podelama” i gde može biti opasno da se otvoreno izražavaju politički stavovi, kao što su Malezija i Turska, navodi se u studiji.

Ispitanici su rekli da često nalaze priče na Facebooku i Twitteru i prosleđuju ih na grupe na WhatsAppu radi diskusije u okviru manjeg kruga prijatelja.

Iako se veći deo pada interesa za Facebook pripisuje promenjenim alogoritmima, koji kao prioritet stavljaju interakcije sa prijateljima i porodicom, poverenje takođe predstavlja veliki problem.

Samo 23 odsto od 74.000 ljudi, ispitanih u 37 zemalja, reklo je da veruje vestima na društvenim medijima, u odnosu na 44 odsto onih koji generalno veruju vestima, prenosi Rojters.

Sve više ljudi plaća da bi imalo pristup vestima na internetu u pojedinim zemljama, a da je taj broj dostigao 30 odsto u Norveškoj, gde se donacije takođe pojavljuju kao alternativna strategija, pokazuje studija Rojtersovog instituta, koju je finansirala Tomson Rojters Fondacija.

KOMENTARIŠI