U ponudi je 147 parcela različitih veličina, smeštenih na teritoriji Golupca i okolnih sela. Zakup je predviđen na period od 15 godina.
Učešće mogu uzeti fizička i pravna lica koja su evidentirana u Registru poljoprivrednih gazdinstava.
U narodu je ovaj praznik poznat kao jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan. Obeležava se dan kada je car Irod, na zahtev svoje žene, naredio da se svetom Jovanu odseče glava i donese na tanjiru.
Prema predanju, 29. avgusta po starom kalendaru osvećena je crkva podignuta na njegovom grobu u Sevastiji, od strane cara Konstantina i carice Jelene.
* Strogo se posti, a u narodu postoji običaj da se na današnji dan ne jede iz tanjira i da se izbegava crvena hrana, u znak sećanja na pogubljenje Svetog Jovana.
* Ne rade se teži poslovi, ali se ide u polja i beru lekovite trave.
* Praznik se slavi i kao krsna slava, a u mnogim mestima organizuju se vašari.
Posebno se pamti da je na ovaj praznik, 1914. godine, rođen blaženopočivši patrijarh Pavle.
Anketa je anonimna i predstavlja važan korak ka definisanju prioriteta, potreba i interesovanja lokalne zajednice u oblasti kulture. Rezultati ankete će doprineti planiranju kulturnog razvoja grada u skladu sa stvarnim potrebama građana.
Svi zainteresovani mogu popuniti anketu putem sledećeg linka:
Procenjena vrednost celokupnog muzičkog programa iznosi 14 miliona dinara, ali najveći deo novca otišao je na nastup Jelene Karleuše – čak 2.925.000 dinara!
Za poređenje, nastup Sofije Perić košta 396.000 dinara, dok Gradski ženski hor Kir “Stefan Srbin” dobija 825.000 dinara.
Tropiko bend i Edita Aradinović nastupiće za po 936.000 dinara, koncert Dragana Pantića Smederevca sa gostima procenjen je na 1.287.000 dinara, a Nenad Jovanović za svoj nastup dobija 1.029.600 dinara.
Javni poziv nije sproveden, što dodatno podgreva kontroverzu oko raspodele novca iz budžeta. Dok jedni smatraju da je honorar Karleuše prevelik, drugi ističu njen značaj za privlačenje publike i medijsku pažnju.
Građani i društvene mreže već bruje o ovom pitanju, a komentar “da li je moguće da jedan nastup košta više nego nekoliko drugih zajedno” postao je tema broj jedan u Smederevu.
Predmet prodaje je parcela površine 415 m², na kojoj je moguće graditi stambene, stambeno-poslovne, poslovne i pomoćne objekte, kao i druge sadržaje koji su u skladu sa pretežnom namenom zemljišta.
Zemljište se prodaje u viđenom stanju, bez prethodnog komunalnog opremanja, a svi troškovi uređenja i priključaka na infrastrukturu padaju na teret budućeg kupca.
Početna cena iznosi 600 dinara po kvadratnom metru, dok je licitacioni korak 50 dinara po kvadratu. Učešće u nadmetanju mogu uzeti sva pravna i fizička lica koja uplate depozit od 30% od početne cene i dostave kompletnu dokumentaciju.
Javno nadmetanje zakazano je za 7. oktobar ove godine.
Veća verovatnoća pojave nepogode očekuje se u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji.
Za konkretne lokacije izdaće se hitna upozorenja 1 do 2 sata unapred. Očekuje se umereno do potpuno oblačno vreme, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, dok se lokalno očekuje veća količina padavina.
U planinskim predelima duvaće umeren i jak južni i jugozapadni vetar, dok će u kosavskom području vetar biti jugoistočni, a u Banatu i donjem Podunavlju sa udarima olujne jačine. U ostatku zemlje vetar će uglavnom biti slab i promenljivog pravca.
Najviša dnevna temperatura kretala bi se od 24 do 30 °C.
* Petak i subota (12–13.09.): Delimično razvedravanje, u većini mesta suvo uz duže sunčane intervale; kratkotrajna kiša moguća ponegde u brdsko-planinskim predelima (petak) i na istoku Srbije (subota).
* Nedelja (14.09.): Novo prolazno naoblačenje sa severozapada sa kišom i kratkotrajim pljuskovima sa grmljavinom.
* Ponedeljak (15.09.) i naredna sedmica**: Preovladavaće stabilno i sunčano vreme sa letnjim temperaturama oko 30 °C.
U akciji je učestvovalo skoro 1.800 policijskih službenika, a preventivne aktivnosti uključivale su i 16 predavanja o bezbednosti saobraćaja u 25 škola, kojima je prisustvovalo više od 500 učenika.
Posebno zabrinjava podatak da je 40 vozača uhvaćeno dok su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Među njima, šest vozača imalo je više od 1,20 mg/ml alkohola u krvi, dva preko 2,00 mg/ml, dok su četiri bila pod dejstvom narkotika. Zbog ovih prekršaja, 12 lica je zadržano.
Policija apeluje na vozače da poštuju saobraćajne propise, posebno u zonama škola, kako bi zaštitili živote i zdravlje najmlađih učesnika u saobraćaju.
Prosečan dnevni broj plaćanja iznosio je 289.540, uz prosečno vreme izvršenja transakcije od 1,0 sekundu, saopštila je Narodna banka Srbije.
Ukupna vrednost prometa u avgustu iznosila je 115,3 milijarde dinara, dok je prosečna dnevna vrednost prometa bila 3.718,7 miliona dinara.
Postavka predstavlja retrospektivu vizuelne i izdavačke delatnosti ove ustanove – od postera kojima su najavljivane likovne i autorske izložbe, preko kataloga koji su ih pratili, do novijih publikacija nastalih u periodu 2022–2025.
Izložba osvetljava načine na koje je muzejska delatnost predstavljana javnosti, pokazujući evoluciju od klasičnih plakata do savremenih izdanja koja prate naučni i stručni rad Muzeja. „Od postera do kataloga – trag na papiru“ tako predstavlja ne samo istorijat izložbene aktivnosti, već i materijalno svedočanstvo o kulturnoj misiji ove ustanove.
Za sve ljubitelje online igara stigle su sjajne vesti u vidu nove igre na najpopularnijoj online slot platformi – meridianbet.rs.
Nedavno je lansirana nova igra, koja je oduševila sve koji su je do sada probali. Već je postala prepoznatljiva po šarenom i veselom dizajnu, uz karakteristične simbole kao što su voćkice – Meridianbet bonanza je prava igra za sve koji žele da se zabave.
Potpuno nova dimenzija zabave i eksplozija adrenalina – čekate u ovoj novoj Bonanza avanturi.
Želiš da je isprobaš, a nemaš nalog? Ne brini – imamo rešenje i za to. Registruj se i verifikuj nalog OVDE, preuzmi sjajan bonus dobrodošlice koji iznosi do 6.500 dinara, tako da je sve spremno za zabavu!
Ekskluzivno samo u Meridianu – mestu gde zabava počinje i nikad ne prestaje!
| 18+ | Igre na sreću su dozvoljene samo punoletnim licima i mogu izazvati zavisnost. Igrajte odgovorno. |
Posle podne i uveče na severu, zapadu i jugozapadu, a tokom noći i u ostalim krajevima očekuje se mestimično kiša, pljuskovi i grmljavina. Najviša dnevna temperatura biće do 33 stepena.
Duvaće slab i umeren jugoistočni vetar, koji će posle podne i uveče u južnom Banatu i donjem Podunavlju biti jak, a tokom noći i sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura kretaće se od 12 do 20, a najviša od 28 na severozapadu do 33 stepena na jugoistoku zemlje.
U Požarevcu će takođe biti promenljivo oblačno i toplo, a kasno popodne, uveče i tokom noći očekuje se povremena kiša, pljuskovi i grmljavina. Duvaće slab i umeren jugoistočni vetar, posle podne i uveče u pojačanju. Temperatura u prestonici biće od 18 do 20, dok će najviša dnevna dostići oko 31 stepen.
Do nedelje se očekuje promenljivo oblačno, toplo i nestabilno vreme, mestimično sa kišom i pljuskovima praćenim grmljavinom. U četvrtak će u košavskom području i dalje biti vetrovito, uz umeren i jak, a na jugu Banata i u donjem Podunavlju i olujan jugoistočni vetar.
Početkom sledeće sedmice prognozira se pretežno sunčano i umereno toplo vreme, sa najvišim dnevnim temperaturama malo ispod i oko 30 stepeni.
Veća verovatnoća nepogoda očekuje se u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji. Za konkretne lokacije RHMZ će izdavati hitna upozorenja jedan do dva sata unapred.
Kasnije posle podne i uveče očekuje se povećanje nestabilnosti sa kišom i pljuskovima u Vojvodini, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a tokom noći lokalne padavine su moguće i u centralnim krajevima.
Najniža temperatura biće od 12 do 20°C, dok će najviša dnevna biti od 28°C na severozapadu do 33°C na jugoistoku. U Požarevcu se očekuje promenljivo oblačno i toplo vreme. Na snazi narandžasti meteoalarm za četvrtak.
Do nedelje vremenski uslovi će biti promenljivo oblačni, topli i nestabilni sa lokalnom pojavom kiše i pljuskova, dok će u četvrtak vetrovito biti u košavskom području sa umerenim i jakim, a na jugu Banata i u donjem Podunavlju olujnim jugoistočnim vetrom.
Početkom sledeće nedelje očekuje se pretežno sunčano i umereno toplo vreme sa najvišom dnevnom temperaturom oko 30°C.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je nakon redovne sednice Socijalno-ekonomskog saveta da će Vlada Srbije u četvrtak usvojiti odluku o redovnom povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 551 evro, što predstavlja rast od 10,1 odsto.
– „Vlada će za dva dana izglasati da se minimalna zarada od 1. januara sledeće godine poveća na 371 dinar po radnom času. To je ukupno 64.554 dinara ili 551 evro“, rekao je Mali na konferenciji za medije u Palati Srbija.
On je podsetio da će ovo povećanje uslediti nakon vanrednog uvećanja minimalca od 1. oktobra ove godine, kada će minimalna zarada porasti na 500 evra.
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski navela je da predlog Vlade nije dobio podršku na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
– „Uz obećanje radnicima koji su do sada primali minimalnu zaradu, a uz povećanje neoporezivog dela zarada za 20,4 odsto, odnosno na 34.221 dinar, izašli smo i u susret zahtevima samih poslodavaca“, istakla je ona.
Đurđević Stamenkovski ocenila je da su sindikati „više nastupili politički nego u interesu radnika“, dodajući da je njihova procena bila da minimalna zarada treba da iznosi 70.000 dinara.
Prema tehničkoj specifikaciji, očekivalo se da izrada dokumentacije omogući pribavljanje svih potrebnih dozvola i početak radova u narednom periodu.
Ovi nadvožnjaci, koji omogućavaju drumski i pešački prelaz preko železničkih pruga, godinama trpe posledice starosti, habanja i nedostatka redovnog održavanja.
Procenjena vrednost javne nabavke bila je četiri miliona dinara bez poreza.
Osnivač i direktor Exita, Dušan Kovačević, ovim povodom izjavljuje: „Nakon što smo objavili da EXIT naredne godine neće biti održan u Srbiji, dobili smo brojne pozive sa svih strana Zemljine kugle da festivale organizujemo upravo tamo. Trenutno razmatramo koje će destinacije postati deo Exitove globalne turneje u narednoj godini, o čemu ćemo uskoro obavestiti naše fanove širom sveta.“
U ovom trenutku ne postoji mogućnost da se EXIT festival održi u Srbiji naredne godine, budući da je festivalu uskraćeno svo državno sufinansiranje na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Imajući u vidu da su zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji i regionu, cene ulaznica za EXIT višestruko niže od cena festivala sličnog formata u Evropi, festival razmera Exita nije moguće organizovati u domaćim ekonomskim okvirima bez podrške države. Ipak, za našu vernu publiku u Srbiji pripremamo posebna iznenađenja, a svi zainteresovani već sada mogu da se registruju i među prvima saznaju sve destinacije:
EXIT 2026 Global Tour – registrujte se i saznajte prvi datume i mesta
EXIT je ove godine realizovao jubilarno i najemotivnije izdanje do sada, gde je u ritmu zajedništva više od 200.000 ljudi slavilo muziku i slobodarski duh uz poruku da su „ljubav i svetlost nezaustavljivi“. Veliki svetski izvođači i imena kao što su: Sex Pistols sa Frankom Carterom, The Prodigy, Hurts, Bob Geldof, Gala, kao i zvezde elektronske scene poput Solomuna, Tiësta, Erica Prydza, DJ Snakea, Indira Paganotto b2b Sara Landry, Amelie Lens i Nine Kraviz, uz nastupe domaćih bendova Goblini, Ritam Nereda, Ateist Rap i Partibrejkers, obeležili su EXIT 2025. Na temeljima jubilarnog izdanja nastavljeno je učvršćivanje reputacije globalne organizacije koja je do sada realizovala više od 200 događaja u preko 20 zemalja sveta i pokrenula brojne društveno odgovorne i edukativne inicijative kroz EXIT Fondaciju.
Sublimirajući prethodne dve i po decenije, kroz nasleđe stotina događaja i projekata rađa se Exitova svetska turneja u kojoj će sloboda, ljubav i jedinstvo biti zajednički jezik publike širom planete. Prve destinacije biće objavljene uskoro, a svi registrovani će ih saznati među prvima.
Turnir počinje u 9:30 časova, a ulaz za sve posetioce je
besplatan.
Ovaj sportski događaj već tradicionalno okuplja mlade košarkaše i ljubitelje sporta, u znak sećanja na prerano preminulog Branimira Jocića – Bana.
Najavljen je novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine, koji će stvoriti uslove za legalno poslovanje i fer konkurenciju, saopšteno je na konferenciji za medije povodom novog ciklusa nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da aktuelni program ističe ove godine i da je neophodno kroz javno-privatni dijalog započeti rad na novom.
– Potrebna su inovativna rešenja za inspekcijski nadzor i borbu protiv sive ekonomije na internetu i u turizmu. Posebno je važno rešiti pitanje više od četiri miliona nepokretnosti van evidencije, jer to smanjuje budžetske prihode i blokira investicioni potencijal vredan desetine milijardi evra – rekla je Jovanović.
Ona je dodala da je neophodno uvođenje eBolovanja kao dela digitalizacije zdravstvenog sistema, kao i završetak reforme parafiskalnih nameta kroz elektronsko plaćanje svih taksi i naknada.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je da je borba protiv sive ekonomije jedan od prioriteta države.
– Svest građana se značajno promenila. Ove godine skoro 400.000 ljudi koristi aplikaciju, a skenirano je više od 137 miliona računa. Uz nove sisteme poput eOtpremnice i eAkciza nastavljamo da jačamo transparentnost i fer poslovanje – naglasio je Mali.
On je pozvao građane da nastave da uzimaju račune i van nagradne igre, a na konferenciji je predloženo i proširenje aplikacije „Uzmi račun i pobedi“ funkcijama kao što su čuvanje računa, praćenje troškova i upravljanje kućnim budžetom.
Zlatko Milikić, savetnik za develoPPP u GIZ-u, istakao je da su bezgotovinska plaćanja ključni faktor u izgradnji transparentne ekonomije.
– Ekonomske analize pokazuju da bi podizanje nivoa bezgotovinskih plaćanja u Srbiji na evropski prosek smanjilo obim sive ekonomije za 2,4% BDP-a i donelo dodatnih pola milijarde evra u budžet – naveo je Milikić.
On je podsetio da je kroz inicijativu „Bolji način“ pokrenut POS program koji je malim trgovcima omogućio da besplatno uvedu terminale i godinu dana koriste sniženu naknadu. Do sada je blizu 8.500 radnji prvi put omogućilo bezgotovinska plaćanja, ostvarivši više od 7,2 miliona transakcija u vrednosti od 91 milion evra.
Predlozi moraju biti obrazloženi i dostavljeni u pisanoj formi na adresu:
Opštinsko veće opštine Malo Crniće, Bajlonijeva 119, 12311 Malo Crniće,
ili neposredno preko pisarnice Opštinske uprave.
Rok za dostavljanje predloga je 25. septembar 2025. godine.
Reč je o vozilu marke „Dacia Sandero“, opremljenom kamerama visoke rezolucije i GPS sistemima, koje u realnom vremenu beleži sve prekršaje – naročito u zonama gde je parkiranje ili zaustavljanje strogo zabranjeno. Snimljeni podaci automatski se prosleđuju nadležnim službama, koje potom izdaju kazne.
Nadležni očekuje da će „Oko sokolovo“ doprineti smanjenju broja nepropisno parkiranih automobila, većoj bezbednosti pešaka, ali i manjoj gužvi u gradskim ulicama.
Smederevo se na ovaj način priključuje drugim gradovima Srbije koji koriste savremene sisteme za efikasnije upravljanje saobraćajem. Tačan datum kada će novo vozilo početi sa radom biće uskoro saopšten javnosti.
Bilo da govorimo o preduzetnicima koji ulažu sve što imaju, umetnicima koji prkose granicama ili radnicima koji balansiraju između sigurnosti i neizvesnosti, rizik je postao pravilo umesto izuzetka.
Ovaj tekst vodi vas iza kulisa savremenog društva gde hrabrost često prevazilazi oprez, a svaka odluka nosi težinu mogućnosti i posledica.
Pripremite se za priču o životima onih kojima je neizvesnost svakodnevna realnost – jer u Srbiji, rizik više nije samo trenutak, već način života.
U Srbiji, granica između svakodnevne rutine i rizika često je toliko tanka da postaje nevidljiva.
Jedan pogrešan korak na pešačkom prelazu, odluka o promeni posla ili hrabrost da se uloži u sopstveni san – sve su to primeri kako rizik ulazi u gotovo svaki aspekt života.
Nije retkost da ljudi rizik shvataju kao izazov, pa čak i kao priliku za dokazivanje ili napredak.
Kultura snalažljivosti gura mnoge da testiraju granice sigurnosti, bilo u privatnim ili poslovnim odlukama.
Za neke je ova dinamika deo ličnog identiteta: osećaj uzbuđenja kad stvari nisu izvesne podseća na adrenalin igre na sreću.
Zato nije iznenađenje što su platforme poput Kazino Pro postale simbol ove igre sa neizvesnošću.
One nude legalan okvir za takmičenje sa srećom, ali istovremeno odražavaju širu društvenu potrebu za izlaskom iz zone komfora.
Bilo da je reč o zabavi ili svakodnevnim izazovima, igra sa neizvesnošću zapravo je postala način na koji mnogi grade svoju otpornost i fleksibilnost pred promenama koje život donosi.
U Srbiji je balansiranje između sigurnosti i rizika gotovo svakodnevna stvarnost, bez obzira na to čime se bavite.
Preduzetnici su stalno suočeni sa neizvesnošću tržišta, dok zaposleni i građani traže načine da “prežive” sistem u kojem pravila često menjaju tokom igre.
Rad na crno i siva ekonomija nisu samo posledica individualnih izbora, već odraz ekonomske nužde i želje za opstankom.
Svakodnevne odluke – od ulaganja u novi biznis do uzimanja kredita ili dodatnog posla – mogu napraviti razliku između stabilnosti i još većeg rizika.
U takvom okruženju, snalažljivost i brza prilagodljivost postaju najvažniji alati za opstanak.
Pokrenuti posao u Srbiji više liči na skakanje u vodu bez garancije da znate plivati nego na proračunat poslovni poduhvat.
Birokratske prepreke, promenljivo poresko okruženje i nestabilna kupovna moć teraju preduzetnike da stalno improvizuju.
Mnogi vlasnici malih firmi pričaju da gube više vremena na administraciju nego što stižu da razvijaju proizvod ili uslugu. Često me iznenadi koliko su spremni da “gase požare”, umesto da planiraju dugoročno.
Ipak, tu je posebna vrsta upornosti. Većina preduzetnika brzo nauči kako se pregovara sa bankama ili gde može pronaći alternativne izvore finansiranja kada klasični putevi zakažu. U kafanama po Beogradu često ćete čuti rečenicu: “Ko nije spreman za rizik, taj ne treba ni da pokušava.”
Za mnoge građane Srbije rad van sistema nije stvar luksuza već borbe za egzistenciju. Posebno među mladima je popularan freelance rad preko platformi, gde zakon često ostaje iza realnog života.
Siva ekonomija u Srbiji 2024 pokazuje da je veliki deo tržišta još uvek “ispod radara” države. Platformski radnici su često neprijavljeni, bez pristupa socijalnom osiguranju ili zaštiti ako ostanu bez posla.
Zbog toga država gubi prihode kroz poreze i doprinose, a pojedinci ostaju prepušteni sami sebi ako naiđu na problem. Taj osećaj nesigurnosti prati gotovo svaku generaciju koja ulazi na tržište rada – od mladih koji tek završavaju školu do iskusnih zanatlija koji traže dodatni posao mimo regularnog ugovora.
Kada razgovaram sa prijateljima o finansijama, jasno je koliko svaka odluka nosi težinu – uzeti kredit za stan ili čekati bolja vremena? Uložiti novac u kurseve programiranja ili igrati “na sigurno”?
Nije retkost čuti priče o ljudima koji su se zadužili zbog novih telefona, putovanja ili renoviranja stana – nadajući se povećanju plata koje možda nikad neće doći. Slično važi i za ulaganje u obrazovanje: birati privatni fakultet znači verovati u sopstvenu budućnost uprkos visokoj ceni školarine i neizvesnim prilikama nakon diplome.
Ove svakodnevne mikro-odluke oblikuju život mnogo snažnije nego što to shvatamo dok ih donosimo. U srpskoj kulturi odlučnost se često slavi, ali realnost nas podseća koliko je granica između hrabrosti i rizične nepromišljenosti tanka kad nema jasnih garancija za sutra.
Rizik u Srbiji nije ograničen samo na novac ili posao – on je duboko utkan u svakodnevne navike, načine razmišljanja i odnose među ljudima.
Društvo je naučilo da živi sa stalnom dozom neizvesnosti, pa strategije preživljavanja postaju gotovo podrazumevane veštine.
Ovaj deo otkriva kako improvizacija, lična otpornost i specifične rutine pomažu ljudima da se nose sa promenama koje često dolaze nenajavljeno.
Kada pričam sa prijateljima iz drugih zemalja, često čujem koliko ih fascinira naša sposobnost da „nađemo rešenje“ i onda kad sve izgleda nemoguće.
U Srbiji, snalažljivost nije samo pohvalna osobina – ona je postala nužnost. Ljudi stalno improvizuju kako bi prevazišli administrativne prepreke, ekonomske nestabilnosti ili svakodnevne kvarove.
Ova kultura improvizacije vidljiva je svuda: od malih popravki kod kuće do načina na koji mala preduzeća funkcionišu bez jasnih pravila. Ne postoji univerzalan recept, ali jedno je sigurno – prilagodljivost i kreativnost su deo našeg identiteta.
Život pod pritiskom stalnih promena ostavlja trag na mentalno zdravlje. Mnogi priznaju da osećaju hroničan stres i nesigurnost – od sitnica poput promena u režimu saobraćaja do većih briga o poslu ili porodici.
Ipak, upravo te okolnosti razvijaju posebnu otpornost. Ljudi postaju spremniji da prihvate nove izazove i nauče da žive sa nepoznatim ishodima.
Iz mog iskustva, najveći izazov je pronaći ravnotežu između opreza i spremnosti za promene. Za mnoge ovo znači stalnu borbu između želje za stabilnošću i potrebe za adaptacijom.
Svakodnevni rizici nisu rezervisani za velike odluke – oni su prisutni u običnim stvarima kao što su vožnja gradskim ulicama ili izbor sportskih aktivnosti.
Lokalni fudbalski turniri igraju se po svakakvim uslovima, a vožnja biciklom kroz Beograd nosi adrenalin zbog improvizovanih staza. Zabava često uključuje elemente rizika jer ljudi traže izlaz iz rutine kroz igre na sreću ili adrenalinske sportove.
Strategije preživljavanja Srbija 2024 ukazuje da su adaptacija i kreativna rešenja ključ za suočavanje sa ovim izazovima. To potvrđuje ono što svakodnevno viđamo: ljudi pronalaze način da balansiraju između sigurnosti i želje za uzbuđenjem čak i kad uslovi nisu savršeni.
Rizik u Srbiji retko ostaje samo teorija – on ima lice, ime i svoju cenu.
Svaka odluka nosi težinu: od napuštanja sigurnog radnog mesta do emigracije ili pokretanja potpuno novog posla bez garancije uspeha.
Ova sekcija otkriva šta se dešava kad ljudi odluče da sve stave na kocku, ali i gde društvo povlači crtu između hrabrosti i neodgovornosti.
Ponekad je upravo neizvesnost ta koja otvara prostor za rast, dok drugi put donosi teškoće i moralna preispitivanja.
Svi znamo bar jednu osobu koja je napustila stabilan posao kako bi pokušala nešto što izgleda nemoguće – otvorila malu radionicu, pokrenula biznis ili otišla iz zemlje bez plana B.
U razgovorima sa ljudima koji su krenuli ovim putem često čujem da je strah bio prisutan svakog dana, ali ih je želja za promenom ipak gurala napred.
Neki su posle godina rada u državnoj službi rešili da postanu frilenseri ili odu za Nemačku radeći poslove za koje ovde nisu ni mogli da sanjaju koliko vrede.
Bilo je trenutaka kada se činilo da se sve ruši, ali mnogi govore kako su tek tada otkrili šta mogu i koliko im znači osećaj lične slobode.
Nije svaka odluka o riziku dočekana sa razumevanjem – ni u porodici, ni u društvu. U Srbiji često raspravljamo gde prestaje hrabrost a počinje neodgovornost. Da li je prihvatljivo uzeti kredit za posao kad porodica zavisi od jedne plate? Kada preuzimaš odgovornost samo za sebe a kada utičeš na druge?
Publikacija Moralne dileme i rizik 2023 pokazuje kako se ove teme javno preispituju. Na primer, u medijima smo svedočili debati oko lekara koji su inovativnim metodama spašavali živote ali su istovremeno izlazili izvan postojećih pravila sistema. Isto važi i za startap scenu – granica između vizije i nepromišljenosti često nije jasna čak ni onima koji su najviše uključeni.
Mnogi ljudi gledaju na rizik kao na jedini put do promene. Za nekoga to znači selidbu iz malog grada u Beograd bez ikakvih poznanstava; za drugoga to znači ulaganje poslednje ušteđevine u edukaciju ili poslovni kurs.
Iako nije svaki pokušaj uspešan, postoji osećaj da vrednost leži baš u toj spremnosti da se krene iz početka. Poznajem mlade koji su pokrenuli IT kompanije nakon neuspelih prvih pokušaja ili roditelje koji ulažu sve u obrazovanje dece verujući da će im upravo to doneti novu sigurnost jednog dana.
Kroz te lične priče vidimo da rizik ne mora biti samo pretnja – on može biti odskočna daska ka stvarima koje nisu bile moguće dok god smo igrali “na sigurno”.
Rizik u Srbiji više nije izuzetak, već svakodnevna stvarnost koja oblikuje kako mislimo i delujemo.
Na svakoj strani društva, od malih odluka do velikih životnih preokreta, ljudi biraju između sigurnosti i izazova.
Ono što često prolazi neprimetno jeste koliko su hrabrost, snalažljivost i spremnost na neizvesnost utkane u ove izbore.
Upravo kroz rizik otvaraju se prilike za promenu – za nove početke, poslovne ideje ili lični razvoj.
Kada pogledamo iza kulisa svakodnevice, vidimo da su ti rizici često pokretači napretka i glavna priča savremenog srpskog društva.
| 18+ | Igre na sreću su dozvoljene samo punoletnim licima i mogu izazvati zavisnost. Igrajte odgovorno. |
Tokom dana dolazi do promene vremena. Ujutro na severu Vojvodine, a posle podne u brdsko-planinskim predelima moguća je kratkotrajna kiša ili lokalni pljusak sa grmljavinom. Uveče se očekuje više padavina, uz manji pad temperature.
Pretežno sunčano, najviša dnevna temperatura oko 31 stepen.
U drugoj polovini sedmice očekuju se češći pljuskovi sa grmljavinom, uz promenljivo oblačno i toplo vreme.
Nestanak je prijavljen tek u utorak, 2. septembra, kada su roditelji ušli u njegov deo kuće i na stolu zatekli dokumenta i mobilni telefon.
Vest o nestanku brzo je dospela u medije i proširila se društvenim mrežama, a potraga je završena tragično.
Nagrade i povelje dodeljuju se pojedincima, ustanovama, udruženjima i preduzećima za izuzetne rezultate i dostignuća u oblastima privrede, umetnosti, nauke, medicine, arhitekture, novinarstva, obrazovanja, kulture, sporta, humanitarnog rada i stvaralaštva mladih.
Pravo predlaganja imaju sva pravna i fizička lica, a predlog mora biti obrazložen i sadržati podatke o kandidatu i rezultatima rada, uz odgovarajuću dokumentaciju.
Najviše pet nagrada i povelja može biti dodeljeno ove godine.
Predlozi se podnose pisarnici Gradske uprave Požarevca najkasnije do 26. septembra 2025. godine.
Odluku o dobitnicima doneće Odbor za dodeljivanje nagrada i povelja Grada Požarevca.
Ako voliš dinamiku i brzu igru, Super Heli je pravi izbor. Osim što donosi sjajnu zabavu, ova igra sada postaje i ulaznica do najvećih freebet nagrada, jer donosi mogućnost da osvajaš freebet kroz Super kiše – jedino što ti je potrebno su brzi prsti!
Promocija SUPER KIŠE osmišljena je da svakog sata iznenadi igrače besplatnim free bet-ovima u igri Super Heli. Umesto vetra i groma – ovde pljušte bonusi!
Kako funkcioniše?
Klasična kiša: Svakog sata – bez prestanka, bez izuzetaka – po 8 najbržih igrača osvaja 30 RSD free beta, jednostavnim klikom na žuti poklon u CHAT- u.
Jednostavno je – igraj, klikni, aktiviraj, i možda baš taj free bet donese dobitak!
Turbo kiša: Ako si bio aktivan u igri Super Heli 15 minuta pre oluje – spremi se! Prvih 5 igrača koji kliknu, dobijaju free bet u vrednosti poslednjeg spina!
Dobitak iz free beta možeš odmah isplatiti – čim tvoja kvota pređe 1.10, a sve do maksimalnog limita x 50.
Ukoliko nisi do sada, registruj se OVDE, zaigraj Super Heli i doživi pravi pljusak nagrada!
| 18+ | Igre na sreću su dozvoljene samo punoletni licima i mogu izazvati zavisnost. Igrajte odgovorno. |
U igri učestvuju svi fiskalni računi izdati od 1. maja ove godine, kao i oni koji pristignu do završetka igre. Predviđene su nagrade – pet stanova u naselju Zemunske kapije i 10 automobila „panda“.
Do sada je za nagradnu igru pristiglo 137 miliona računa, a aplikaciju koristi skoro 400.000 građana.
Danas su ekrani i digitalne platforme preuzeli glavnu ulogu okupljanja nove generacije. Mladi provode sate u virtuelnom svetu, komunicirajući putem društvenih mreža, igara i online zabave.
Ovaj tekst istražuje kako se menjaju navike druženja, koji izazovi i prednosti prate ovu digitalnu tranziciju, ali i kakve posledice nosi novo okruženje za identitet i svakodnevicu mladih.
U Srbiji se sve češće može čuti da mladi više ne idu u kafanu, već “vise” online.
Mesto žive reči i kafanske gitare zamenile su digitalne platforme koje nude potpuno novi svet zabave.
Društvene mreže, kao što su Instagram i TikTok, postale su glavni punkt za razmenu mišljenja, fotografija i trenutaka iz svakodnevice.
Za mnoge je ova promena donela osećaj većeg izbora – umesto jednog lokalnog mesta, sada mogu biti deo stotina grupa i zajednica širom regiona ili sveta.
Video igre predstavljaju još jedan popularan način razonode među mladima u Srbiji.
Naslovi poput FIFA-e ili Counter-Strike-a okupljaju ekipe koje zajedno igraju i razgovaraju preko slušalica, stvarajući atmosferu sličnu starim kafanskim okupljanjima, ali na digitalni način.
Posebno zanimljiv trend je rast online kazina.
Mnogi mladi biraju upravo Kazino Pro kao mesto za digitalnu zabavu i isprobavanje sreće sa prijateljima ili solo.
Pored igara na sreću, ove platforme često nude chat podršku i mini zajednice gde se razmenjuju iskustva ili strategije – gotovo kao “virtuelna čašica razgovora”.
Iako ovakav način druženja nudi brojne mogućnosti, gubi se spontana energija koja je krasila okupljanja u stvarnom svetu.
Zato mladi sve više traže balans: uživaju u online opcijama, ali mnogi ipak priznaju da ništa ne može sasvim zameniti zvuk žive muzike ili osećaj zajedničkog smeha za istim stolom.
U poslednjih nekoliko godina, način na koji mladi u Srbiji provode slobodno vreme i održavaju prijateljstva drastično se promenio.
Društveni život je sa ulica, parkova i kafića, preseljen na ekrane – tamo gde se sada grade veze, razmenjuju iskustva i otkrivaju novi identiteti.
Ova promena donosi i prednosti i izazove: online okruženje nudi široke mogućnosti za povezivanje, ali istovremeno može uticati na razvoj socijalnih veština i osećaj pripadnosti.
Mladi danas mnogo češće pronalaze prijatelje putem interneta nego kroz školska dvorišta ili lokalne kafane.
Chat grupe, forumi i gaming zajednice postaju mesta gde se upoznaje nova ekipa i traži podrška kad je najpotrebnije.
Prema Izveštaju o mladima 2024, online zajednice su posebno važne mladima iz urbanih sredina – upravo tu nalaze ljude sa sličnim interesovanjima, što dodatno jača njihov osećaj pripadnosti grupi.
Ipak, ovakva prijateljstva često ostaju površna ili kratkotrajna jer im nedostaje lični kontakt koji je ranije bio ključan za dugotrajne odnose.
Društvene mreže su postale mesto gde mladi eksperimentišu sa sopstvenim imidžom – od filtera na Instagramu do personalizovanih TikTok videa.
Svakodnevno deljenje fotografija, mišljenja ili kreativnih radova daje priliku da oblikuju kako ih drugi vide, ali istovremeno otvara prostor za nesigurnosti vezane za prihvatanje u digitalnom društvu.
Mnogi koriste ove platforme kao sigurno mesto da isprobaju nove stilove ili pronađu zajednicu koja deli njihove vrednosti, što može podstaći samopouzdanje – ali ponekad vodi do poređenja sa drugima koje nije uvek zdravo ni realno.
Kada se druženje uglavnom odvija online, lako je zaboraviti koliko su važne veštine direktne komunikacije licem u lice.
Mnogi nastavnici iz Srbije primećuju da učenici teže započinju razgovor uživo ili reaguju povučeno kada treba da izraze emocije bez tastature kao zaštite.
Nedostatak prakse u svakodnevnim interakcijama može otežati sklapanje pravih prijateljstava ili snalaženje u realnim konfliktima – što dugoročno utiče na samopouzdanje i kvalitet odnosa van digitalnog sveta.
Digitalni svet nije samo prostor za zabavu i upoznavanje novih ljudi. On nosi i izazove koji mogu ostaviti ozbiljne posledice na svakodnevni život mladih.
Uz stalno prisustvo ekrana, granica između razonode i zavisnosti postaje sve tanja. Zato se pitanja mentalnog zdravlja i digitalne higijene nalaze u centru pažnje roditelja, škole i samih mladih.
Kada je telefon prva stvar koju pogledamo ujutru, lako je izgubiti iz vida koliko vremena provodimo online.
Simptomi zavisnosti od ekrana često su neprimetni na početku: umor, razdražljivost, pad koncentracije ili nesanica. Neki mladi se žale da im „dan proleti” bez pravog kontakta sa porodicom ili prijateljima uživo.
Dugotrajna izloženost ekranima može dovesti do osećaja iscrpljenosti i smanjenja motivacije za aktivnosti van digitalnog sveta. U razgovoru sa srednjoškolcima iz Beograda, mnogi su istakli da im najteže pada gubitak interesa za hobije koje su ranije voleli.
Prvi korak ka prevazilaženju ovog problema jeste prepoznavanje navika – koliko često bezrazložno proveravamo telefon ili igramo igre satima? Postavljanje jasnih granica, „detox” dani bez interneta ili dogovorena pravila u porodici mogu pomoći mladima da povrate balans između online i offline života.
Stalna dostupnost interneta otvara vrata novim mogućnostima, ali može uticati na samopouzdanje i emocionalnu stabilnost mladih.
Mnogi tinejdžeri porede svoj život sa savršenim slikama na društvenim mrežama, što stvara pritisak da izgledaju ili žive bolje nego što realno mogu. To lako vodi do anksioznosti i osećaja usamljenosti.
UNICEF o mentalnom zdravlju posebno upozorava da konstantna izloženost digitalnim platformama povećava rizik od depresije kod mladih. Preporučuju bolju dostupnost savetovališta i edukaciju o mentalnoj higijeni kao deo rešenja ovog problema.
Sve više psihologa preporučuje redovne pauze od društvenih mreža, kao i otvoren razgovor o tome kako se mladi osećaju kada koriste internet. U Srbiji je važan korak napred što neke škole organizuju radionice o mentalnom zdravlju vezanom za upotrebu digitalnih medija.
Porodica je prvi filter kroz koji mladi dobijaju odnos prema tehnologiji. Roditelji nisu tu samo kao kontrolori – mnogo više pomaže lični primer uravnoteženog korišćenja telefona ili računara kod kuće.
Zajednički dogovori oko vremena pred ekranom često daju bolje rezultate od zabrana ili kazni. Kada roditelji pokažu interesovanje za to šta njihova deca rade online – kakve igre igraju ili šta ih zanima na društvenim mrežama – stvara se prostor za poverenje umesto konflikta.
I obrazovne institucije mogu igrati značajnu ulogu kroz časove posvećene digitalnoj pismenosti, radionice o cyberbullyingu ili praktične savete kako prepoznati rizična ponašanja na internetu. Na primer, škole u Novom Sadu sve češće uključuju stručnjake iz oblasti psihologije kako bi učenici naučili prepoznati znakove preopterećenja ekranom i brinuli o svom mentalnom zdravlju u digitalnom okruženju.
Digitalni svet nije samo prostor izazova, već i ogroman izvor mogućnosti za mlade u Srbiji.
Online alati otvaraju vrata novim oblicima kreativnog izražavanja, učenju i izgradnji karijere, što do pre deset godina delovalo nezamislivo.
Danas je dovoljno imati pametan telefon i internet vezu da bi se talenat pretvorio u globalnu priliku.
Mnogi mladi koriste društvene mreže poput Instagrama, TikToka ili YouTube-a da pokažu svoj umetnički rad, muzičke talente ili čak humorističke skečeve.
Streaming servisi daju im prostor da kreiraju sopstvene serijale ili podcaste – često bez potrebe za ozbiljnim ulaganjima ili profesionalnom opremom.
Ono što mi je posebno zapalo za oko jeste kako su mnogi srednjoškolci iz unutrašnjosti pronašli publiku baš zahvaljujući originalnosti na lokalnim temama.
Kada sam pratio domaće YouTube kreatore, primetio sam koliko je publika voljna da podrži autentične priče iz Srbije. To je prilika koja ranije nije postojala u ovom obliku.
Internet je postao glavna destinacija za sticanje novih znanja – od programiranja preko grafičkog dizajna do stranih jezika.
Platforme poput Coursera ili domaćih sajtova omogućile su mladima da uče tempom koji im odgovara, često besplatno ili uz minimalnu naknadu.
Digitalne veštine građana Srbije navodi da sve više mladih koristi online kurseve za razvoj veština traženih na tržištu rada. Dostupnost ovih resursa stalno raste, što olakšava početak karijere u IT-u ili kreativnim industrijama.
Lično sam primetio da većina mladih na platformama poput LinkedIna ističe upravo ove digitalne sertifikate kao svoju najveću prednost tokom konkurisanja za prvi posao.
Nikada nije bilo lakše pokrenuti sopstveni biznis ili raditi na međunarodnim projektima iz Srbije – sve zahvaljujući digitalnim alatima.
Mnogi studenti kombinuju studije sa freelance poslovima: od vođenja društvenih mreža do izrade sajtova klijentima širom sveta. Neki su otvorili online prodavnice ručno rađenih proizvoda, dok drugi zarađuju kao influenseri ili kreatori sadržaja na platformama kao što su Instagram ili TikTok.
Izdvojio bih primer dvadesetjednogodišnjaka iz Novog Sada koji je zahvaljujući popularnosti na TikToku pokrenuo svoju liniju garderobe – sav profit investirao je nazad u razvoj novih proizvoda. To pokazuje koliko su granice pomerene kad mladi spoje hrabrost s tehnologijom.
Digitalni svet je danas glavna destinacija za druženje mladih u Srbiji, zamenjujući tradicionalne kafane i kafiće.
Online platforme nude zabavu, nova prijateljstva i prilike za razvoj, ali donose i izazove koji zahtevaju pažnju.
Ključ je u pronalaženju ravnoteže između digitalnih aktivnosti i pravih susreta sa prijateljima van ekrana.
Kritički pristup internetu i razvijanje zdravih navika pomažu mladima da iskoriste prednosti digitalnog sveta, ali da ostanu povezani sa stvarnim životom i zajednicom.
Tako digitalna kafana može biti mesto napretka, a ne izolacije.
| 18+ | Igre na sreću su dozvoljene samo punoletni licima i mogu izazvati zavisnost. Igrajte odgovorno. |
Odigrane su sve utakmice vrlo interesantne osmine finala Evropskog prvenstva u Rigi.
Krenulo je iznenađujuće tesnom pobedom Turske nad Švedskom 85:79 u ranom, gotovo podnevnom terminu.
Portugalci su mučili Nemačku tri deonice, ali je svetski prvak ipak u poslednjem periodu uspeo da prelomi meč u svoju korist i slavi 85:58.
Litvanci su u baltičkom derbiju eliminisali domaćina Letoniju sa 88:79.
Najveću senzaciju dosadašnjeg toka turnira priredila je Finska pobedom nad Srbijom 92:86, ali ni tu iznenađenjima nije bio kraj.
Drugi dan susreta osmine finala je započet trijumfom Poljske nad BiH 80:72 posle velike borbe.
Usledilo je još jedno iznenađenje nakon trijumfa Gruzije nad olimpijskim i evropskim viceprvakom Francuskom 80:70.
Potom je Slovenija na leđima Luke Dončića savladala Italiju sa 84:77.
Za kraj, Grčka je lako pobedila Izrael 84:79.
Posle ovih rezultata formirani su sledeći parovi četvrtfinala:
9. septembar:
Litvanija – Grčka
Turska – Poljska
10. septembar:
Nemačka – Slovenija
Finska – Gruzija
Nastavlja se period natprosečno toplog vremena. Sutra će preovlađivati sunčano vreme, dok će u drugoj polovini sedmice biti promenljivo uz lokalnu pojavu kiše i pljuskova s grmljavinom.
U utorak se očekuje pretežno sunčano vreme, povremeno uz malu do umerenu oblačnost. Biće veoma toplo, sa temperaturama od 30 do 34 stepena. U brdsko-planinskim predelima, kao i ponegde na severu Srbije, moguća je kratkotrajna kiša ili pljusak.
Sredinom sedmice dolazi do promene – u sredu posle podne i uveče kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom zahvatiće severne, zapadne i jugozapadne krajeve, a od četvrtka i ostale delove zemlje. U košavskom području očekuje se umeren do jak jugoistočni vetar. Temperature će biti u blagom padu, ali će se i dalje zadržati toplo vreme.
