Iako su u obavezi, 20 odsto stanara ne plaća održavanje zgrade. Koliki treba da bude dug pa da se pokrene postupak protiv komšija neplatiša i da li se to u praksi dešava?
Tri neplaćena računa ili dug od više od 10.000 dinara za održavanje zgrade – to je dovoljno za pokretanje postupka utuženja.
Račune za održavanje zajedničke imovine ispostavlja stambena zajednica kao pravno lice, a to praktično znači da i tuži komšije neplatiše. U njihovo ime advokatima se obraćaju profesionalni upravnici. Advokat koji ima punomoćje, odnosno ugovor sa stambenom zajednicom, pokreće postupak.
“Sud donosi rešenje o izvršenju, daje se određeni period da plati, a ako ne plati u zakonskom roku automatski prelazi kod izvršitelja, a to povlači i sve ostale troškove”, kaže Sanja Živkov, profesionalni upravnik.
Ti troškovi su na kraju i dva puta veći od samog dugovanja, jer se moraju platiti advokat, troškovi suda i izvršitelj. Oko 20 odsto Beograđana, prema podacima profesionalnih upravnika, ne plaća održavanje zgrade, a u poslednje vreme nije retkost da prave i incidente oni koji ne ispunjavaju svoje obaveze.
“Ljudi koji nisu prihvatili novi sistem održavanja zgrada, koji nisu prihvatili profesionalne upravnike, ne dobacuju u novi sistem življenja gde je sve palo na nas stanare, da održavamo zgradu”, navodi Živkov.
Upravnicima iz redova stanara teže je da podnesu tužbe protiv neplatiša, jer nemaju službu finansija, a nije jednostavno ni prikupiti dokumentaciju za utuženje. Rate se nagomilavaju i kada građani neko vreme ne žive u stanu pa nisu u prilici da prime opomenu. Često ni naslednici stanova nisu zainteresovani za plaćanje održavanja, a ni podstanari.
Kako su nam rekli profesionalni upravnici, održavanje zgrade nije komunalna usluga, pa dug ne zastareva posle godinu dana.
