Kada je grad Požarevac krajem 2015. godine kupio požarevačku šećeranu za 316 miliona dinara sa plaćenim pdv-om, veći deo požarevačke javnosti predvođen opoziciom, delom lokalnih medija i komentarima na društvenim mrežama ta vest dočekana je na nož.
Najviše je zamereno to da su bačene pare građana Požarevca za bespotrebnu investiciju kupovinom “plave grobnice”, kako je pogrdno nazivana šećerana zbog promešene investicije, jer ničemu neće koristiti i da pare date za kupovinu šećerane mogle su da se pametnije potroše, recimo u socijalna davanja kao pomoć osiromašenim građanima, redom su govorili kritičari.
Gradski čelnici nisu se obazirali na te kritike već su planirali kako što bolje da prodaju mašine, opremu i rezervne delove iz šećerane, a prostor i hale kako da što pre i što bolje osposobe za potencijalne investitore. Polako, počeli su planovi da im se ostvaruju. Prvo je došla turska tekstilna kompanija “Ringelsan” koja je investirala šest miliona evra u podizanju fabrike. Već je zaposleno oko 200 radnika, a do kraja zaposliće i čitavih hiljadu. Minule nedelje na aukciji na kojoj su učestvovale tri firme za 142 miliona dinara prodata je jedna partija mašina i oprema, što pokriva skoru polovinu sredstava odvojena za kupovinu celokupnog objekta šećerane, piše DANAS.
No pođimo redom. Objekat šećerane nakon nekoliko neuspešnih prodaja kuplјen je iz stečaja krajem 2015. godine. Ukupno je investirano 316 miliona dinara u kupovinu oko 22 hektara zemlјišta, objekata u ukupnoj površini oko 57 000 m2, kao i mašina i opreme. Prostor je uređen i namenski pravlјen kao fabrika, infrastrukturno opremlјen, sada se radi trafo stanica, gas je prošao kroz krug fabrike, učekuje se uvođenje prvih priklјučaka na gas, tako da je dobijena industrijska zona, što je i bila osnovna ideja kada je investirano u taj kompleks. Samo zamljište na kojoj se nalazi šećerane od poreske uprave procenjeno je na 1 300 evra po aru, što ukupno vredi, oko, 2.860.000 evra, prevedeno po sadašnjem kursu dinara, čini iznos od preko 337 miliona dinara. Samo vrednost zemljišta premašuje ukupan iznos za preko 20 miliona dinara, koliko je plaćena celokupna šećerana.
Podsećamo da do tada grad nije imao hale pogodne za industrijsku proizvodnju u svom vlasništvu, što je značajno ometalo dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta. Sada grad, pored već izdatog poslovnog prostora, poseduje još 12.000 m2 poslovnog prostora koji se, uz prepravke, mogu ponuditi novim investitorima.
U Šećerani se već izdaju hale- U njoj je kompanija Ringelsan u kojoj već radi 200 lјudi (koja je nedavno iz Požarevca počela da izvozi odeću u zemlјe EU, a u narednim danima planira da započne ciklus obuke za 150 novih radnika) iznajmila poslovni prostor, ukupne površino oko 5 000 m2. Ringelsan je najavio zapošlјavanje ukupno 800 radnika do kraja godine. Pored njih ima još nekoliko starih zakupaca u krugu fabrike, od čega grad ubira prihode.
Grad vrši prodaju opreme po Programu otuđenja pokretnih stvari, koji je usvojila Skupština.
Ukupna vrednost starih mašina i opreme koji su išli u prodaju je oko 183 miliona dinara.
Zainteresovanih kupaca bilo je samo za tehnološku opremu. Na javnoj licitaciji, na koju su se javila tri učesnika izlicitirana je cena nešto veća od 142 miliona dinara. Nakon licitacije potrebno je sprovesti dalјu proceduru po Odluci o otuđenju pokretne imovine, nakon čega će se pristupiti zaklјučenju ugovora. Skoro polovina tog iznosa već je uplaćena kroz depozit, koji su učesnici bili u obavezi da plate.
Prodajom imovine u Šećerani grad je nadoknadio skoro 50% uloženog novca u Šećeranu. Pored toga, kada se postojeća oprema demontira i odnese, moći će da se pristupi uređenju tog prostora, dobiće se i prostor za nove grinfild investicije, na kome će potencijalni investitori moći da grade nove hale, što do sada nije bilo moguće. Novac od prodaje već je planiran za nove investicije u gradu.
Sve u svemu, a kada se na kraju okončaju sve stvari vezane za objekat požarevačke šećerane, uvideće se da je njenom kupovinom grad i te kako profitirao. Što prodajom pomenutih stvari, a najviše što se od nje pravi moderna industrijska zona, koja će omogućiti, a već je i jednim delom omogućila, dolazak stranih investitora koji će pronaći zajednički interes sa gradom, na zadovoljstvo novih radnika koji će tu naći preko potrebno zaposlenje.
