Da li ćemo zbog drastičnog povećanja dozvoljenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće, dobiti higijenski lošiju česmovaču, kao što tvrde kritičari novih propisa, od kojih neki čak šire paniku da će takva voda da nas “truje”? Ili su izmene o kvalitetu vode samo administrativne, bez negativnih posledica po zdravlje, donete, kako navode u Ministarstvu zdravlja, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i EU?
Prema izmenjenom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koje su stupile na snagu 18. aprila, maksimalna dopuštena koncentracija amonijaka je pet puta veća nego ranije – 0,5 umesto dosadašnjih 0,1. Dozvoljeno prisustvo bora povećano je tri puta, sa 0,3 na 1. Tolerancija na hloride i natrijum podignuta je za oko 25 odsto: za hloride sa 200 na 250, a za natrijum sa 150 na 200.
Zvanično obrazloženje za izmenu pravila jeste da je naš propis, donet 1998. godine, iako je i tad u nekim delovima po oceni zvaničnika “bio prestrog”, u međuvremenu – zastareo.
– Prethodni Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće odgovarao je tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode – kažu u Ministarstvu zdravlja. – U međuvremenu je SZO bitno promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće, a u skladu sa tim su i mnoge zemlje izmenile pravne regulative. U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Oni su danas identični onima koji su propisani u Evropi.
Za zagovornike novog rešenja argument je i to da se u našoj česmovači sporne materije u najvećem broju slučajeva nalaze u koncentracijama znatno nižim od dosad dozvoljenih i da će u praksi tako biti i ubuduće.
Mišljenja stručnjaka, međutim, podeljena su i isključiva.
– Izmenama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće dobijamo pad u odnosu na važeći. Iza toga stoji princip isplativosti prerade vode, koji pravi kompromis između zdravstvene bezbednosti i cene prečišćavanja. Taj princip je dominantan u Severnoj Americi i EU, čije države imaju najveći uticaj na Preporuke za kvalitet vode SZO – kaže Slobodan Grašić, šef mikrobiološke laboratorije u Fabrici vode Majdevo.
Kako tvrdi, povećanje dozvoljene mutnoće sa jedne NTU jedinice na dve – opasno je igranje sa zdravljem stanovništva:
– Dezinficijensi u vodi za piće (hlor, hlor-dioksid i hloramini) apsolutno su efikasni ako je mutnoća vode do 0,1 NTU. Ovaj limit osigurava relativnu bezbednost od 90 do 50 odsto, zavisno od prirode čestica. Prostije, što je više čestica u vodi, veća je mogućnost da mikroorganizmi, koji su prošli kroz proces prerade vode ili naknadno tu dospeli, nađu zaklon i tako izbegnu dejstvo sredstava za prečišćavanje. To posebno važi za viruse.
AMONIJAK PRIRODNO PRISUTAN
Dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode u Zavodu za javno zdravlje Beograda, smatra da je prestrogo normirati dozvoljenu koncentraciju amonijaka u vodi za piće na 0,1, kao što je bilo dosad, “jer je on prirodno prisutan u vodi i nema negativnog uticaja na zdravlje”. Amonijak može da bude i biološkog porekla i nije obavezno vezan za fekalna zagađenja.
JEFTINIJI VODOVODI
Novi pravilnik predložio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija sa kolegama, jer su, kako kaže, “domaći standardi bili previše strogi u odnosu na SZO i EU”. Prof. Dalmacija ukazao je i da će to smanjiti cenu izgradnje postrojenja za pripremu vode za piće i cenu njihovog korišćenja.
