Zbog klimatskih promena poslednjih godina česte su intenzivne oluje i padavine koje su širom Evrope potopile čitave oblasti sa nesagledivim posledicama po privredu i stanovništvo.
Slična poplava zadesila je i kop „Drmno“ 2014. godine kada je u roku od četiri časa palo više od 250 litara kiše po kvadratnom metru i kada su bili potopljeni ugljeni sistem sa dva bagera i bandvagenom.
Opomena je bila i 2022. godina kada su bile potopljene ugljene etaže i od tada se primenjuju posebni sistemi odbrane kopa.
Kop „Drmno“ je specifičan u čitavoj Evropi, jer je na samo pet kilometara od Dunava, a ugalj se vadi sa dubine od 140 metara ispod nivoa reke. To je iziskivalo poseban naučni pristup predodvodnjavanja i sprečavanja nadolaska podzemnih voda u kop. Ipak, pretnja nije Dunav i podzemne vode, već površinske.
– Najveći izazov površinskog odvodnjavanja je da se na vreme, pre zime, napravi što bolji sistem odbrane od atmosferskih padavina i da se neprekidno održava – kaže Jovan Zdravković, rukovodilac Službe odvodnjavanja kopa “Drmno”. – Svake godine izmeštaju se vodosabirnici, a sa njima i prateći cevovodi koji su više kilometarski. To je veoma zahtevan posao koji iziskuje dosta vremena, svakodnevan, višemesečni rad samo na pripremi terena i opreme, a potom i montaži i stavljanju pumpi u pogon. Sve to mora da bude spremno i ispravno pre kišnog perioda, kao i za veće količine padavina na koje ne možemo da utičemo, a moramo da ih ispumpamo van konture kopa.
Kako nam je rekao Zdravković, veliki izazov, podjednako za dubinsko i površinsko odvodnjavanje je da ceo sistem funkcioniše i na plus 40 i na minus 20 Celzijusa. Potrebne su brojne pripreme za poseban režim rada naročito u zimskom periodu niskih temperature kako bi sva oprema funkcionisala nesmetano. Šteta koju loše odvodnjavanje može da dovede po kop je ogromna i teško i sporo se može otkloniti, tako da je zbog toga odvodnjavanje jedna od najznačajnijih predradnji za bezbedan, siguran i dugovečan rad kopa.
– Katastrofalne poplave 2014. godine sa „hiljadugodišnjim kišama” koje su se tada izručile na kop su nešto što se može ponoviti statistički za narednih hiljadu godina, ali praktično može i ove godine – naglašava Zdravković. – Ulazni parametar za projektovanje odbrane kopa od priliva atmosferskih voda nakon te 2014. je promenjen sa ciljem da se preduzme sve kako se isti scenario u radnom veku kopa “Drmno” nikada više ne bi ponovio. To je naš glavni zadatak i cilj ka kome stremimo. To zahteva mnogo ulaganja, truda, planiranja.
On ističe da smo svedoci ekstremnih vremenskih uslova u okruženju i da se zbog toga stalno ulažu napori da sistem površinskog odvodnjavanja mora da bude dimenzionisan i spreman za ekstremno veliki i brzi priliv atmosferskih padavina u najnižu tačku kopa i što bržu evakuaciju te vode van konture kopa. Za to je potreban dovoljan broj pumpnih agregata i cevovoda.
– Ovo je posao koji nikada ne može da se završi. Samo privremeno možete da mirno udahnete i kažete: „sada je situacija solidno dobra”- na primer kada završite drugi ili treći odvodni cevovod od najniže tačke kopa do recipijenta – objasnio nam je Zdravković. – Zbog stalnog napredovanja radnih etaža i odlagališta nijedan urađeni posao nije finalni i završen. Juče iskopani kanal, gde je voda kontrolisano i lepo gravitirala, već sutra treba da se izmešta i da se nađe drugi put za nesmetani transport vode i nesmetani rad mehanizacije. Novo iskopani vodosabirnik, takođe, neće večno trajati i već odmah se mora razmišljati o sledećem. Napravite tri nezavisna cevovoda i pojačate kapacitet ispumpavanja sa najniže konture kopa na zavidnom nivou, ali usled napredovanja odlagališta ili radnih etaža iste morate izmeštati i tako iznova i iznova.
On naglašava da je njihov zadatak da svedu rizik na minimum i ako se i nešto potopi usled velike kiše do to bude samo površina koja je već pripremljena da prihvati veću količinu vode od one koju instalirani sistem može odmah da ispumpa van konture kopa. Cilj je da akumulirana voda ne ugrozi rad osnovne i pomoćne mehanizacije, a da se u što kraćem roku evakuiše van konture kopa.
Kad je dubinsko odvodnjavanje u pitanju, najveći izazov Službe odvodnjavanja je da bunari rade u što većem procentu, da se redovno održavaju pumpe u bunarima i da se, koliko je to maksimalno brzo moguće, obara nivo podzemnih voda što većim kapacitetom i za što kraće vreme.
– To zahteva svakodnevno angažovanje elektro, mašinske, geološke struke i svih radnika, kao i stalno prisustvo i brzo delovanje na otklanjanju kvarova – kaže Zdravković.
On je dodao da je pored velikog rada potrebna i sreća kako se bar nevreme ne bi nadvilo nad rudnik, pa je rudarski pozdrav „srećno“ i ovde dobrodošao.
Što je veći vodostaj reka Mlave i Dunava, to je veći pritisak i na podzemne vode. Godišnje ispumpaju i do 50 miliona kubika vode iz ležišta a to je po obimu polovina Zvorničkog jezera. Na odvodnjavanju kopa „Drmno“, pored Službe odvodnjavanja radi i izdvojeno preduzeće „Georad“ sa održavanjem oko hiljadu pumpi i više desetina kilometara cevovoda. Koliko kop „pojede“ dubinskih bunara napredovanjem jalovinskih etaža, toliko i nešto više, radnici geološkog sektora moraju da izgrade novih bunara.
