Ovaj praznik potekao je iz Katalonije, gde je prvi put obeležen 7. oktobra 1926, na dan Servantesovog rođenja. Nekoliko meseci kasnije, pisac i urednik Vinsent Klavel Andres, predložio je Zvaničnoj komori knjižara i izdavača Barselone da se ovaj datum uzme kao Španski dan knjige.
Ideja je prihvaćena, a datum je preinačen u 23. april četiri godine kasnije, poklopivši se sa drugim važnim španskim praznikom, koji dele sa nama – Dijada de Sant Hordi, tj. Svetog Đorđa ili Đurđevdan.
U Kataloniji, u srednjem veku, na ovaj dan organizovani su turniri prilikom kojih su plemići devojkama davali ruže. Danas, ovaj običaj i dalje živi u okviru dva spojena praznika – muškarci ženama poklanjaju cveće, a one njima knjige.
Godine 1995. na svom godišnjem zasedanju Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO) u Parizu, po ugledu na Špance, a uključivši i Šekspira u povod, ovaj datum bira za Svetski dan knjige i autorskih prava, koji prihvata oko 80 nacija širom sveta. Namera UNESKO-a je da uz pomoć izdavača, knjižara, profesora i ostalih stručnjaka iz oblasti kulture i komunikacija podstakne na čitanje sve slojeve društva, a naročito mlade.