Ljubiteljima filma koji pomno prate sve, “do poslednje špice”, sigurno nije promaklo ime Milene Zdravković, koncept dizajnera i ilustratora, koja je u impresivnoj biografiji do sada zabeležila rad na hit filmovima i blokbasterima, poput “Ja, robot”, “Nemoguća misija – Protokol duh”, “Robokap”, “Zvezdane staze – Izvan granica”, “Predator”, “Zemlja budućnosti”, Warcraft, “Planeta majmuna: Početak”…
Naše gore list, Milena je rođena u Požarevcu, u Beogradu je završila studije arhitekture, a više od dve decenije živi i radi u Vankuveru, koji zovu severnim Holivudom.
– Sticajem okolnosti, našla sam se ovde 1999. godine, kada je filmska industrija u Vankuveru bila u ekspanziji, i imala sam sreću da uđem u tu filmsku priču. Više se nisam osvrtala nazad – kaže, na početku razgovora za “Novosti“, Milena Zdravković.
Iako je počela da radi kao set dizajner i enterijerista, kako kaže, bilo joj je pomalo dosadno, pa se preorijentisala na koncept 3D dizajn i vizuelni jezik filma:
– Na gotovo svim visokobudžetnim projektima, konceptualni dizajn je, posle scenarija, sledeći korak koji definiše vizuelni identitet filma. Mogućnost da se bude na samom početku kreativnog procesa je i razlog što sam se opredelila za ovu oblast.
Mada se ne bavi arhitekturom za koju se školovala, nije teško povući paralele sa onim što danas radi na filmu.
– Moj posao je da kreiram svetove, što znači da dizajniram sve, od najmanjih enterijera do čitavih metropolisa, i to u svim mogućim epohama, od istorijskih do naučnofantastičnih. Meni, kao arhitekti, to daje neverovatnu slobodu izražavanja, za šta u “normalnom svetu” ne bih imala priliku – kaže Milena Zdravković.
Na naše pitanje da li je teško biti originalan u svakom novom filmu i napraviti nešto neviđeno a da ne bude previše “veštački”, naša sagovornica odgovara:
– Težnja za originalnošću je deo kreativnog procesa. Mi smo u stalnom traganju za novim rešenjima, bilo da je to u literarnoj ili vizuelnoj formi. Međutim, da li film izgleda originalno ili ne, uglavnom se zasniva na odlukama koje donose producenti, reditelji, studijske kuće i njihovi budžeti, pa od toga zavisi i količina “veštačkog” i preteranog. Dobar filmski dizajn je onaj koji je integralno povezan sa narativom i vizuelno doprinosi glavnoj temi filma. Nažalost, u konstantnoj holivudskoj trci za spektakularnošću, ta osnovna uloga dizajna se povremeno gubi, posebno kada se na to doda “debeli sloj” vizuelnih efekata, koji se uglavnom rade nezavisno od glavnog dizajnerskog tima.
Svaki projekat je, po Mileninim rečima, novi izazov, bez obzira na to koliko mali ili veliki bio, ali ipak izdvaja rad na filmu “Matriks 4”:
– Bilo je to zaista neverovatno iskustvo, ne samo zato što sam imala priliku da mesecima direktno radim sa vizionarkom Lanom Vašovski, već sam sve to vreme provela u San Francisku, okružena timom najtalentovanijih konceptualnih umetnika našeg vremena.
Zbog strogih ugovora, Milena nije u mogućnosti da otkriva detalje o ovom dugoočekivanom nastavku kultne trilogije, ali kratko kaže:
– Scenario je izuzetno inteligentan i inovativan i krajnji proizvod definitivno neće razočarati fanove širom sveta.
Iskustvo sa Lanom Vašovski je, prema Mileninim rečima, unikatno, jer “njen kreativni proces direktno povezuje konceptualne umetnike sa scenariom koji je sama napisala i pruža joj kompletnu kontrolu nad krajnjim vizuelnim proizvodom”. Iako su ovakvi primeri saradnje retki, naša sagovornica kaže da je u karijeri često nailazila na reditelje kojima je bila važna direktna komunikacija sa konceptualnim dizajnerom:
– Drjuu Godardu, reditelju filma “Teška vremena u El Rojalu”, na primer, bili su važni svaki detalj i simbolika dizajna, pa je direktan kontakt sa njim bio praktičniji. Isti slučaj je bio i sa Zakom Snajderom, sa kojim sam sarađivala na filmu Sucker Punch, koji kroz proces vizuelnog koncepta nalazi inspiraciju, kao i sa rediteljima filmova “Predator”, Warcraft, “Neverovatni Hulk”, “Planeta majmuna: Početak”. Zanimljivo je da su, kao i u Laninom slučaju, reditelji koji su direktno uključeni u konceptualni dizajn u većini slučajeva i scenaristi.
Budući da je njen posao vezan za pretprodukciju, kontakt sa glumcima se uglavnom svodi na neformalna druženja van studija, osim kada je njihov lik sastavni deo dizajna:
– U filmu “Persi Džekson i bogovi Olimpa” Šon Bin je igrao Zevsa, a ja sam njegov lik vajala u 3D, pa sam sa njim provela celo popodne fotografišući ga iz svih mogućih uglova. Slične kontakte imala sam i sa Hjuom Džekmenom, Veslijem Snajpsom, Vilom Smitom, Keri-En Mos…
Iako se njen posao uglavnom i obavlja “na daljinu”, od kuće ili iz studija, pitali smo je kako je ona doživela ovo “zaustavljanje sveta” zbog korone.
– Moji svakodnevni rituali su ostali isti, sem, možda, neznatno otežanog snabdevanja nekim manje važnim potrepštinama. Štaviše, ova globalna pauza mi je omogućila da se posvetim mnogim ličnim projektima, da obnovim veze sa dragim ljudima i da smirim kakofoniju u glavi. Najviše me je zabrinjavalo ono što pandemija ovih razmera sobom nosi, ne samo na ličnom, već i na globalnom nivou. Vankuver je, za razliku od drugih severnoameričkih gradova, reagovao rano i efikasno, tako da je broj obolelih bio znatno manji, pa su i restrikcije bile minimalne.
Bez obzira na to, kao i drugi biznisi, i filmski studiji su obustavili produkcije već sredinom marta, tako da se sad čeka na protokole koji će obezbediti zdrave radne uslove, pa će, po svoj prilici, kamere ponovo zazujati već početkom jula.
VOLELA BIH DA SNIMAM U SRBIJI
Iako ne dolazi često u rodnu zemlju, Milena kaže da bi volela da ima priliku da radi u Srbiji, a pomenula je i jedan lični projekat koji bi želela da realizuje:
– Pre nekoliko godina pokrenula sam ideju da se snimi film o Margiti Stefanović, klavijaturistkinji kultnog benda “Ekaterina Velika”. Uradila sam iscrpno istraživanje o njenom životu, intervjuisala ljude koji su joj bili bliski i napisala scenario. Bilo je interesovanja da se sa projektom krene kao dugometražnim filmom ili mini-serijom od šest epizoda, ali do realizacije još nije došlo. Bila bi mi privilegija da radim sa našim izuzetno talentovanim filmskim umetnicima, na ovom ili nekom drugom projektu.
