Premijerno prikazan na Festu, „Lijam Galager: Kao što je bilo“, dokumentarni je film o slavnom engleskom muzičaru i frontmenu grupe „Oejzis“ i njegovom nastojanju da se vrati na scenu, nekoliko godina nakon napuštanja benda.

Reč je o iskrenoj, emotivnoj priči o tome kako je jedan od najuticajnijih rokenrol muzičara sa visina supernova zvezde pao na dno, ispunjeno pićem, sukobima i gorkim sudskim procesima.

U prvih pola sata filma, koji potpisuju Gevin Ficdžerald i Čarli Lajtning, svedoci smo strelovitog pada, od punih stadiona do napola zainteresovane publike u malim klubovima Mančestera. No sam i bez ičega, bez zaklona i oslonca, Lijam je stavio bukvalno sve na kocku da bi priredio javnosti jedan od najvećih povrataka u svetu muzike svih vremena.

Kada se jedna od najarogantnijih rokenrol zvezda nađe ozbiljno poniženom i usamljenom, bez pomoći Noela, bivšeg saradnika i, što je još važnije, bivšeg rođenog brata, ona se neumitno nalazi i na putu ličnog iskupljenja i procesa sazrevanja. A to je priča koja, bez sumnje, zaslužuje da bude ispričana. Da li je to baš ovaj film, koji predstavlja veoma autorizovano perspektivu, na publici je da proceni.

Možete biti oduševljeni pojedinačnom ili kolektivnom harizmom Galagerovih ili ne, ali ne možete ostati slepi na jednostranost sa kojom je film snimljen. Noel je odbio da odobri prava za bilo koju od pesama koje je napisao za „Oejzis“, a publika je ostala uskraćena i za njihove zajedničke intervjue, koji su sami po sebi jedinstvena umetnička forma.

Ostaje nam tako samo Lijam, koji kao da je sav sačinjen od rane koja još krvari. Film insistira na preokretu u životnom stilu i stavu koji uklanja sve prepreke na putu ka uspehu. On ponovo stiže do prvog mesta na listama u Velikoj Britaniji, obožavaoci u Buenos Airesu proglašavaju ga za boga, čak ga i producenti ubeđuju da je jedan od najvećih.

No stvarni status Lijamove obnovljene karijere malo je složeniji – negde duboko u sebi on zna da nikada više neće puniti stadione. A ta nesigurnost je osnova čitavog filma koji pokušava da odgovori na pitanje dobro poznato običnim smrtnicima – šta sada? Odgovor bi mogao biti – dugo odlagan proces odrastanja.

KOMENTARIŠI